Малигне болести су водећи јавноздравствени проблем у Републици Српској, као и у свијету, а њихова инциденца има тренд раста из године у годину, саопштено је из Болнице „Србија“ поводом обиљежавања Свјетског дана борбе против карцинома.
Специјалиста интерне медицине/супспецијалиста интернистичке онкологије у Болници „Србија“ Здравка Голијанин напоменула је да су рани и превентивни прегледи кључни за рано откривање карцинома што повећава шансе за изљечење и спасавање живота.
Према подацима базе података Међународне агенције за истраживање рака, међу 10 најучесталијих карцинома у свијету код мушкараца је карцином плућа на првом мјесту, а слиједе карцином простате и колоректални карцином, док су код жена најчешћи карцином дојке, потом плућа, колоректални карцином, те карцином грлића материце.
„Редовни гинеколошки прегледи, ПАПА тест и тестирање на ХПВ од изузетног су значаја за рано откривање преканцерозних промјена и њиховим уклањањем се спречава развој карцинома грлића материце. За рано откривање рака дебелог цријева користи се тест на скривено крварење. Скрининг мамографијом могуће је открити `ин ситу` карцином и/или рани карцином дојке који се адекватном терапијом могу излијечити“, нагласила је Голијанинова.
Према њеним ријечима, стил живота у значајној мјери утиче на настанак карцинома – елиминисањем или смањивањем степена изложености факторима ризика за настанак карцинома, који се односе првенствено на понашање и исхрану, може се постићи смањење броја обољелих.
„Препоручује се избјегавање конзумације алкохола и дувана, одржавање здраве тјелесне тежине, смањен унос нездравих масноћа и шећера у исхрани, као и редовна физичка активност. Важна је и адекватна заштита од сунца, посебно од УВА и УВБ зрачења, те заштита од јонизујућег зрачења, нарочито у млађој животној доби“, појаснила је Голијанинова.
Она је истакла и да је неопходно пажљиво процијенити однос користи и ризика код примјене хормонске надомјесне терапије и контрацептива.
„Женама, посебно мајкама, препоручује се дојење. Такође, значајну улогу у превенцији имају заштита од појединих вирусних и бактеријских индекција, што укључује вакцинацију младих против ХПВ-а, вакцинацију ризичних група против вируса хепатитиса Б, као и правовремено лијечење инфекције изазване бактеријом Хеликобактер пилори“, рекла је Голијанинова.
Голијанинова је навела да симптоми које пацијенти игноришу, а могу бити знак да имају карцином, су учестало и ноћно мокрење и код мушкараца старијих од 50 година живота, што може упућивати на карцином простате.
„Код жена крвржице у дојкама, промјене на кожи дојки и/или брадавица, као и појава исцјетка из брадавица могу бити знак карцинома дојке. Вагинално крварење између менструалних циклуса, крварења у менопаузи, крварења послије интимног односа, неуобичајено отицање и надутост трбуха упућују на гинеколошке малигнитете“, рекла је Голијанинова.
Она је напоменула да су код оба пола појава крви у урину, дуготрајан кашаљ и искашљавање сукрвичавог испљувка, губитак апетита и изненадан губитак на килажи, црна столица или појава свјеже крви у столици, промјене у величини и облику младежа на кожи – симптоми које не треба игнорисати, већ потражити помоћ и јавити се на преглед код љекара.
Голијанинова је истакла да се развојем и доступношћу иновативних лијекова, циљаних терапија и имунотерапија, данас успјешно лијече многе малигне болести, а да онколошки пацијенти који имају метастаску болест лијечени овим терапијама дуже живе уз очуван квалитет живота.
Према њеним ријечима, од изузетне је важности пружити пацијентима психолошку подршку у процесу адаптације на малигну болест.
Циљ обиљежавања 4. фебруара – Свјетског дана борбе против карцинома је подизање свијести код људи о овој болести, раном откривању и лијечењу.
