Међународни пољопривредни симпозијум „Агросим“, на којем ће бити представљени радови из пољопривредних и шумарских наука, екологије и заштите животне средине, те производње и прераде хране, почео је данас на Јахорини уз учешће стручњака из 80 земаља.
Организатор четвородневног скупа је Пољопривредни факултет Универзитета у Источном Сарајеву са Пољопривредним факултетом из Београда и Медитеранским агрономским институтом из Барија, у сарадњи са 38 институција из земље и свијета.
Декан Пољопривредног факултета Универзитета у Источном Сарајеву Весна Милић рекла је новинарима да је фокус симпозијума на обезбјеђивању довољне количине хране и да је један од уводних реферата везан за производњу пољопривредних производа до 2050. године, као и утицај климатских промјена на производњу хране и постковид утицај на пољопривредну производњу.
Она је навела да су рецензенти прихватили 658 радова из 80 земаља.
Проректор за науку, истраживање и развој на Универзитету у Источном Сарајеву Јелена Крунић истакла је да је симпозијум најбоље рангиран научни скуп у Републици Српској на којем је присутно више од 700 учесника из 80 земаља, што најбоље говори о његовом значају.
Она је навела да је више од 50 одсто територије Републике Српске прекривено шумама, па је потребно да се сви окрену улагању у пољопривреду и производњу хране.
„У данашње вријеме суочени смо са бројним изазовима, како у науци, тако и у образовању, друштву и мислим да овакви сусрети омогућавају рјешавање проблема са којим се сусреће друштво, али и покрећу научнике да крену са новим истраживањима“, рекла је Крунићева и додала да ће симпозијум бити добра платформа за размјену искустава, знања и јачање постојећих веза.
Она је рекла и да Универзитет подржава организовање научних и стручних скупова, те да Пољопривредни факултет организује 13. пут међународни симпозијум „Агросим“.
Професор на Пољопривредном факултету у Земуну Душан Ковачевић каже да ће се један од реферата бавити анализама чему треба да тежи пољопривреда и њеним перспективама.
„Потреба за храном свих становника свијета је свакодневна, па се ти проблеми морају брзо рјешавати јер су још израженији, не само због ратова, него и због климатских промјена“, истакао је Ковачевић.
Према његовим ријечима, у посљедњих 30 година десетак је било веома екстремно по питању суша, поплава или других непогода, тако да су климатске промјене евидентне и нешто се мора мијењати и учинити.
Хамид ел Билали из Међународног центра за напредне агрономске студије Медитеранског агрономског института из Барија каже да му је драго што је присуствовао на свих 13 конференција и што симпозијум расте и привлачи пажњу научника широм свијета.
„Оно што је ново ове године јесте да се прилагођавају ситуацији у свијету и да ће представити идеје везане за то како се систем пољопривреде бори и како је реаговао на ову епидемију вируса корона. Не можемо да занемаримо геополитичку ситуацију данас у свијету па ћемо сигурно разговарати шта се дешава у Украјини и какав то утицај има на агро-бизнис и пољопривреду у свијету“, истакао је Билали.
Он је поручио да ће се скуп бавити новинама у науци и технологији и свиме што може помоћи да се произведе више хране у свијету.
