Милутин Ускоковић /1884-1915/, српски књижевник и доктор наука, рођен је 4. јуна 1884. године.
Писао је приповијетке и романе. Био је сарадник и члан редакције „Политике“ од њеног оснивања 1904. године.
Књижевне текстове објављивао је у часописима: „Савременик“, „Дело“, „Нова искра“, „Српски књижевни гласник“, „Самоуправа“, „Штампа“, „Словенски југ“, „Српска домаја“, „Бранково коло“ и „Босанска вила“.
Његов лирски темперамент био је испуњен приличном дозом сентименталности. Припадао је генерацији младих српских писаца који су почетком 20. вијека напуштали традиције српске реалистичке прозе и угледали се на модерну европску литературу.
Ускоковић важи за представника такозваног београдског друштвеног романа.
Улазећи у драматичне сударе личности са градском средином, више је давао унутрашња стања интелектуалаца него комплексну слику времена и средине.
У његовој литератури осјетна је противрјечност између старинског романтизма и модерног схватања живота и свијета.
Најзначајнији је писац кога је Ужице имало до Првог свјетског рата.
