„Патња нема ни национални ни вјерски предзнак, али је важно да се зна да је и српски народ страдао“, рекао је Минић новинарима у Бањалуци уочи округлог стола „Подршка женама жртвама рата у складу са Истанбулском конвенцијом“.Он је нагласио да Влада подржава овакве активности, чији је циљ да се сачува истина ради будућих генерација, како до оваквих злочина никада више не би дошло.
Директор Центра за једнакост и равноправност полова Републике Српске Маја Векић рекла је да су права жена жртава рата које долазе из Српске дуго била запостављена, али да је неправда исправљена 2018. године доношењем закона о њиховој заштити.
„Опредијељеност Владе Републике Српске за подршку женама жртвама рата исказана је кроз додјељивање статуса од јавног интереса Удружењу жена жртава рата Републике Српске“, навела је Векићева.
Предсједник Удружења жена жртава рата Републике Српске Божица Живковић Рајилић напоменула је да је међународна заједница препознала бошњачке и хрватске жртве, док српске жртве нико није помињао.
„Зато смо и формирали удружење, али и с циљем да приђемо свакој жени жртви рата, у чему нам је велику подршку пружила Влада Српске и дала нам велика права“, рекла је Рајилићева.
Она је додала да је овај округли сто прилика да се сагледају начини како да у складу са Истанбулском конвенцијом буду проширена права и подршка женама жртвама рата.
„Наше удружење сада има 809 чланица и задатак нам је да оставимо завјештање и истину како би будуће генерације могле са сигурношћу да се ослоне на наше изјаве и свједочења“, рекла је Рајилићева.
Министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог Србије Демо Бериша рекао је да Република Српска и Србија треба заједничким снагама да чувају истину о српским жртвама рата.
„Овде смо да охрабримо жртве рата, жене које су превасходно доживеле тортуре које су у њиховим животима оставиле изузетно тешке трауме. Да их подстакнемо да кажу истину која треба да буде опомена да се никада тако нешто не догоди на овим просторима“, рекао је Бериша.
