Њемачка „казнена експедиција“ је на данашњи дан 1941. године у Крагујевцу стријељала неколико хиљада српских цивила, међу којима и крагујевачке ђаке.
Дан раније њемачка војска саставила је обруч око града, а патроле су хапсиле људе по кућама, радњама, кафанама, црквама, канцеларијама, школама.
У гимназији су покупили све ђаке од петог до осмог разреда, професоре и директора Миливоја Павловића, који је одбио милост окупатора и подијелио судбину ђака.
Крагујевачки покољ један је од највећих и најмонструознијих у Другом свјетском рату извршен над цивилним становништвом у једном мјесту и у једном дану.
Као знак сјећања на ужасан злочин код споменика погинулим у Шумарицама у Крагујевцу сваке године се одржава „Велики школски час“, уз учешће умјетника, ђака и грађана из свих крајева земље.
На суђењу у Нирнбергу прихваћено је да је у Крагујевцу стријељано око 7.000 цивила.
Овај злочин извршен је у оквиру наредбе њемачког вође Адолфа Хитлера да се за једног убијеног Нијемца мора стријељати 100 Срба.
Та наредба односила се само на Србе, јер се нацистички лидер бојао српског отпора који су Нијемци упознали још у Првом свјетском рату.
Егзекуције недужних трајале су од 19. до 21. октобра 1941. године, а масовна стријељања била ду одмазда за десет убијених и 26 рањених њемачких војника.
Када је издата наредба да се за једног убијеног Нијемца ликвидира 100, а за рањеног 50 Срба, нацисти су кренули у крвави пир и за три дана у Крагујевцу и околним селима стријељали неколико хиљада људи.
У знак сјећања на жртве стријељања читав простор Шумарица 1953.године претворен је у спомен-парк. Меморијални комплекс обухвата 352 хектара, а на том простору је 30 масовних гробница.
У оквиру комплекса налази се десет споменика, подигнутих на хумкама убијених.
