На Војничком гробљу „Нови Зејтинлик“ у Сокоцу данас је служен помен и положено цвијеће на Централни крст, поводом обиљежавања 29 година од егзодуса сарајевских Срба, у којем је 120.000 људи напустило одбрањене српске општине, а са собом су понијели само најосновније ствари и кости својих најмилијих.
Једна од њих је била и Јованка Пејић са Илиџе, мајка погинулог борца. Прсијећа се да је за сарајевске Србе најтежи тренутак био копати гробове и превозити их у Соколац.
- И данас је јако хладан и тежак дан, баш као што су и тада били дани када смо напуштали своја вијековна огњишта. Чак нам се Требевићу један камио срушио и испали су посмртни остаци наших погинулих. Нико то никада не доживио и не дочекао. Мислим да за постојање Републике Српске највише заслуга имају управо сарајевски Срби, за које је најтежи тренутак био када је потписан Дејтонски мировни споразум. Свог сина сам сахранила двије године прије егзодуса и нико не може замислити како је било поново га откопавати и по други пут сахрањивати. Ми смо до Сокоца путовали 15 сати по страшној хладноћи. На крају свега, желим мир и нека се никад не понови рат. Живјела Република Српска – казала је Пејић.
Цвијеће су положили изасланик српског члана Предсједништва БиХ Бошко Томић, помоћник министра за борачко-инвалидску заштиту Републике Српске Небојша Видаковић, делегација Амбасаде Србије, шеф Клуба посланика СНСД-а у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ Сања Вулић.
Помоћник министра за борачко-инвалидску заштиту Републике Српске Небојша Видаковић рекао је да је данашњим скупом обиљежена велика жртва коју је српски народ из Сарајева поднио за Републику Српску.
- Потписивањем Дејтонског споразума, пет сарајевских општина које су Срби бранили и одбранили, дато је Федерацији БиХ. Српски народ нашао се у великој дилеми да ли остати и живјети са онима са којима су ратовали или кренути у Републику Српску. Одлучили су се да оду у слободу и нису хтјели оставити ни своје мртве, тако је настао овдје „Мали Зејетинлик“, гдје је сахрањен 961 борац Војске Републике Српске – поручио је Видаковић.
Међу присутнима су били и начелници општина у саставу Града Источно Сарајево, као и градоначелници и начелници других општина у Српској.
Начелник Сокоца Страхиња Башевић истакао је да се на овај дан сјећамо највеће жртве коју су најбољи синови, очеви, стричеви дали, а то су животи и дијелови тијела.
- Свако сјећање на њих мора да нас подсјети на најтежи догађај који је задесио наш народ. Егзодус сарајевских Срба у ближој историји запамћен је као једини такав у историји, јер су живи са собом носили своје мртве, ископавајући данима и ноћима њихове посмртне остатке да не би остали на територији Федерације БиХ. „Мали Зејтинлик“ треба да нам је сваки дан опомена на ту жртву и у овим тешким временима за Републику Српску да нас позове на јединство. Егзодус сарајевских Срба треба да нам буде подсјетник да нам никад нико неће помоћи, осим сами себи, ако останемо сложни. Сва дешавања на геополитичком плану у БиХ и Републици Српској су нешто што је пројектовано из разних центара моћи, а једини циљ је уништити српско јединство као да смо празна љуштура која је нешто што је лако растворљиво. Са овог светог мјеста, као домаћин и начелник ове општине, поручујем да док траје сјећање на страдање сарајевско – романијских Срба, трајаће и оно у шста смо се заклели, а то је Република Српска – додао је Башевић.
Начелник Пала Дејан Којић подсјетио је да је 120.000 Срба одлучило да напусте своја огњишта, без обзира на заустављених 35 офанзива према српским општинама, које су због утицаја међунардног фактора предате Федерацији БиХ.
- „Нови Зејтинлик“ је једна светиња на истоку Републике Српске и ових бораца који овдје почивају морамо увијек да се сјећамо, али исто тако да градимо мир и пут да се никада нешто слично не понови. И ја сам лично био судионик егзодуса и сјећам се како су мајке своје синове ископавале и преносиле у Соколац, гдје су свештеници даноноћно држали опијела. Нека нам вјечно живи Реппублика Српска – навео је Којић.
Градоначелник Бањалуке Драшко Станивуковић рекао је да 29 годишњица од егзодуса сарајевских Срба није само историјски чин, већ наш завјет, обавеза и опомена да се више никада овакви догађаји не понове.
- Можемо рећи да је „Нови Зејтинлик“ рефлексија оног „Зејтилника“ из Првог свјетског рата и страхота које је српски народ пролазио од балканских ратова, Великог рата, Другог свјетског рата па до посљедњег Одбрамбено-отаџбинског рата. Данас смо свјесни страхота шта значи изгубити 4.000 најбољих очева, стричева, синова, војника, најбољих међу нама, који су били спремни да дају живот за слободу српског народа. Сјећамо се и 3.500 оних који су дали своје дијелове тијела, ризиковали животе, и једнако били спремни да страдају за слободу свог народа. Такође, присјећамо се оних 120.000 Срба и њихових напуштених домова, јер су скупо платили слободу. Ово је свето мјесто, које морамо посјећивати што чешће, да не заборавимо сваки грумен ове земље који је плаћен крвљу и животима. Част ми је што могу, прије свега као млад човјек и градоначелник највећег града, да дођем у разне дијелове Републике Српске. Нека је вјечна слава и хвала свим продицама и мајкама што су дале најбоље синове за Републику Српску – истакао је Станивуковић.
На „Новом Зејтинлику“ цвијеће су положили и представници борачких организација Сарајевско-романијске регије, бројних удружења и организација проистеклих из Одбрамбено-отаџбинског рата, као и представници Трећег пјешадијског Република Српска пука те Полицијске управе Источно Сарајево.
Координатор борачких организација Сарајевско – романијске регије Горан Шеховац навео је да је град Источно Сарајево бастион српства и да су га створили дупли хероји – за вријеме рата и послије Дејтонског мировног споразума.
- Илијаш, Вогошћа, Хаџићи, Осијек, Грбавица, Блажуј и други крајеви су одбрањени и нису метар територије изгубили, али потписан је тај споразум који је донио нешто друго. У вријеме егзодуса људи су своје куће палили и нису хтјели да остану у таквом Сарајеву, а своје мртве понијели са собом. Као дијете Неџарића са Илиџе, један сам од учесника у прављењу табута од даски. Ми, сарајевски Срби, не можемо никоме објаснити шта смо доживјели. Хвала Богу па то нико више није осјетио. Зато са овог најсветијег мјеста, као један од најмлађих бораца у рату, у којем сам учествовао са својим друговима, а од којих су многи страдали, позивам све Србе широм Републике Српске и Србије на уједињење – додао је Шеховац.
Претходно је служен парастос у Манастиру Светог великомученика Георгија на Равној Романији, на чијим зидовима су исписана имена 4.000 бораца. Програм је настављен духовном академијом у Културно – спортском центру на Палама.
