Плутајући отпад поново је затрпао ријеку Дрину код Вишеграда, потврђујући да досадашње мјере нису довеле до трајног рјешења проблема који се годинама понавља, посебно током зимских мјесеци када кише и бујице носе смеће са неуређених депонија узводно.
Активисти упозоравају да се велики нанос пластике, амбалаже и другог комуналног отпада поново акумулирао на површини Дрине, формирајући плутајућу депонију испред акумулације хидроелектране у Вишеграду.
Није пронађено системско рјешење за извор проблема
Овакви призори, слични онима који се сваке године понављају и који су у прошлости привлачили пажњу медија и активиста, јасно указују да није пронађено системско рјешење за извор проблема.
У Министарству за просторно уређење, грађевинарство и екологију Републике Српске Фени су казали да се проблем нагомилавања плутајућег отпада на ријеци Дрини код Вишеграда може трајно ријешити једино уклањањем дивљих и неуређених депонија узводно, али да за то недостаје пуна регионална координација три државе из којих отпад долази.
Апел за рјешавање проблема
Из Министарства наводе да се, као надлежни орган за управљање отпадом, активно укључују и апелују на рјешавање овог проблема, који се, како истичу, јавља и у другим дијеловима РС.
Додају да се, у складу са Меморандумом о разумијевању о сарадњи у области заштите животне средине између министарстава РС и Републике Србије, ради на заједничком рјешавању проблема карактеристичних за погранична подручја, укључујући и ријеку Дрину.
„Међутим, ресорно надлежно министарство из Црне Горе, упркос настојањима РС и Србије, није у довољној мјери ангажовано на рјешавању овог питања. Подсјећамо да су 2019. и 2021. године формиране мјешовите стручне радне групе, те да је одржан трилатерални састанак министара надлежних за заштиту животне средине Србије, Министарства спољне трговине и економских односа БиХ и тада надлежног министарства из Црне Горе, али није било конкретног помака нити уклањања узрока проблема“, тврде у Министарству екологије РС.
Захтјеви Министарства
Кажу да Министарство од 2019. године, сваки пут када дође до нагомилавања отпада, упућује захтјеве за хитно предузимање мјера ради заштите рада Хидроелектране Вишеград и Електропривреде РС, као и спрјечавања загађења ријеке Дрине.
Захтјеви су упућивани Министарству заштите животне средине Србије, Министарству екологије, просторног планирања и урбанизма Црне Горе и Министарству спољне трговине и економских односа БиХ.
„Иницијатива за одржавање састанка у Вишеграду покренута је 2023. године, али до састанка није дошло јер није потврђено учешће свих позваних, првенствено представника из Црне Горе“, истичу у Министарству.
Наглашавају да је трајно рјешење могуће само уклањањем дивљих и локалних депонија узводно, са обала Дрине, Лима, Рзава, Таре и њихових притока, те подсјећају да је управљање отпадом у надлежности јединица локалне самоуправе.
„Јединице локалне самоуправе узводно од акумулације у све три државе имају обавезу да уклоне депоније са обала ријека, чиме би се спријечило гомилање плутајућег отпада“, наводе из Министарства.
Неразвијен систем еколошки прихватљивог управљања отпадом
Као додатне узроке проблема истичу неразвијен систем еколошки прихватљивог управљања отпадом у све три државе, неодговорно одлагање отпада од појединаца и компанија, као и недовољну свијест грађана о значају заштите животне средине.
Из Министарства поручују да је неопходно наставити и интензивирати сарадњу између надлежних институција из трију држава како би се спријечило понављање ситуације из године у годину.
Дрина, позната по својим смарагдним водама и туристичком потенцијалу, поновно је замијењена призором плутајуће депоније, што додатно потврђује да досадашње мјере нису ријешиле основни проблем извора отпада, његовог управљања и регионалне координације власти.
Радници Хидроелектране „Вишеград“ годишње извуку између 6.000 и 8.000 кубних метара плутајућег отапада из Дрине. Упозоравају да сами не могу ријешити овај проблем, преноси Фена.
