Док предложена стручна група која би требало да буде десна рука Комисији за границу БиХ чека зелено свјетло како би могли почети да раде на идентификацији те обиљежавању границе са сусједним државама, упућени у проблематику више вјерују да ће и овај покушај завршити неславно, углавном због политичких односа.
Иако је највише приче и усмених најава преговора од којих на крају, ипак, није било ништа, у протеклим мјесецима било у вези са спорним тачкама на граници са Србијом, још нису ријешена ни сва отворена питања на линији која БиХ дијели од Хрватске и Црне Горе.
Савјет министара је у октобру 2020. именовао нови сазив домаће Комисије за границу БиХ, а прва конститутивна сједница је одржана наредног мјесеца. Саговорник “Гласа” из Министарства цивилних послова БиХ, у оквиру којег функционише ова комисија, истиче да у протеклим мјесецима није било неких већих помака. Сматра и како је тешко очекивати да се нешто спектакуларно и деси у наредном периоду, имајући у виду актуелну политичку ситуацију у БиХ, Хрватској, Србији и Црној Гори.
– Неких преговора и договора јесте било у протеклим годинама, али ништа од тога није приведено крају и чисто сумњам да ће се нешто промијенити по том питању и у данима који су пред нама. Ипак, стручњаци из БиХ који су окупљени у комисији настављају да раде свој посао. Тренутно се чека да стручна група добије сагласност Савјета министара БиХ. Када и ако до тога дође детаљније ћемо планирати будуће активности, те приједлоге према надлежнима и даље кораке – истакао је наш саговорник, подсјећајући да о граници са Хрватском и Србијом прича траје деценију и по.
Према приједлогу одлуке о именовању стручне групе за учествовање у раду заједничких тијела за идентификацију и обиљежавање границе БиХ са сусједним земљама чиниће је шест чланова, од којих два из Републичке управе за геодетске и имовинско-правне послове те четири из Федералне управе за геодетске и имовинско-правне послове.
План је да они, како је наведено у одлуци у коју је “Глас Српске” имао увид, обављају стручне и уже специјалистичке послове везане уз идентификацију и обиљежавање граничне линије те израду граничних докумената унутар заједничких радних тијела са сусједним државама. У образложењу пише и да је и одлуком о оснивању Државне комисије за границу БиХ регулисано да Комисија може, уз сагласност министара, оснивати заједничка радна тијела са сусједним државама за разматрање питања из своје надлежности.
Код дефинирања приједлога водило се посебно рачуна да се, истакли су, испоштују принципи високе стручности у области геодетских и имовинско-правних послова те да постоји национална избалансираност.
– Њихов задатак јесте то да са стручним групама сусједних држава усагласи приједлог граничне линије, те исту стручно опише и приједлог достави Комисији за границу БиХ на даље поступање – појаснили су у Министарству цивилних послова БиХ.
Посљедња сједница дипломатске комисије за границу између Србије и БиХ била је у јуну 2010. године у Београду. Дужина неутврђеног дијела границе је око 300 километара, а ту су спорне четири тачке, односно хидроцентрале “Бајина Башта” и “Зворник”, дио пруге Београд – Бар која пролази кроз БиХ, те општине Прибој и Рудо. А према ријечима упућених, годинама није било озбиљнијих састанака ни са Хрватском, док са Црном Гору има напретка.
Трошкови
За рад стручне групе која је, према подацима из одлуке која је достављена у фазу консултација, требало и раније бити формирана, на годишњем нивоу биће потребно 40.000 марака, од чега 16.000 на име накнада, а око 20.000 КМ за путовања у земљи и иностранству те обиласке границе. Новац за те намјене требало би да буде обезбијеђен у буџету институција БиХ.
