У организацији Ресора за пружање стручних услуга у пољопривреди Подручна јединица Источно Сарајево и општине Соколац данас је у Сокоцу одржано предавање за пољопривредне произвођаче са подручја ове локалне заједнице како би им представили правилник о условима и начину оставривања новчаних подстицаја за развој пољопривреде и села за 2026. годину.
Према ријечима Милице Велетић из Ресора за прузање стручних услуга у пољопривреди овим правилником се наставља континуитет подршке пољопривредним произвођачима из Републике Српске.
- Аграрни буџет за 2026. годину износи 180 милиона КМ. као и претходне године, а сам буџет се имплементира кроз директну подршку у текућој производњи, што подразумијева директну подршку биљној и сточарској прозводњи, затим кроз подршку руралном развоју, системске мјере те капиталне инвестиције. С обзиром да се наши пољопривредни произвођачи сусрећу са финансијским потешкоћама и свим утицајима нестабилности тржишта највећи износ овога буџета ће ићи на директу подршку биљној и сточарској производњи. Општина Соколац је традиционално сточарски крај са највећим бројем грла на Сарајевско-романијској регији, производи највеће количина млијека, и за ову локалну заједницу су најбитнији чланови који се односе на директну подршку у сточарству. Свакако да су овим правилником прописани начини, услови и врсте подстицаја који пољопривредни произвођачи могу да остваре: прије свега произвођач мора да има регистровано пољопривредно газдинство и да је уписан у регистар корисника подстицаја, да редовно ажурира своје податке, како би задржао активан статус, а ове године је тај рок до 15. маја, казала је Велетић и објаснила да је за остваривање подстицаја потребно измирити обавезу доприноса у пореској управи за протеклу годину.
- Те обавезе обухватају порез на доходак и доприносе. Од првог јануара ове године у закон о преским обавезама уведен је појам Мали пољопривредник гдје су сви пољопривредни произвођачи који имају приходе до 50.000 КМ у обавези да се пријаве у пореску управу како би плаћали фиксни порез на тај приход. Мали пољопривредних који оствари годишњи приход од 12.000 КМ не плаћа порез, али је у обавези да оде и да се пријави. Пољопривредник са приходом од 12 до 25 хиљада КМ плаћа фиксни порез 200 а са приходом од 25 до 50 хиљада плаћа порез 400 КМ. Уколико се не пријави овај порез на доходак, појединац ће платити порез као самостални предузетник. Рок за плаћање пореза је до краја јуна текуће године. Пољопривредни произвођачи су у обавези да плаћају и доприносе за носиоце газдинства а пријава за прошлу годину је до краја марта текуће године, додала је Велетићева.
Предавању је присуствовала Јована Солдар чије се газдинство бави производњом млијека. Казала је да је правилник бољи од претходног, али би могао имати боље услове за произвођаче млијека.
- Интересантно је да је дошло до промјена у сектору мљекарства, премија за производњу млијека је повећана са 0.28 на 0.30 КМ, мада су због поскупљења мљекари тражили минимално 0.33 КМ. Премије за музно грло су 500 КМ са додатних 200 за произвођаче који су у мјестима преко 1.000 метара надморске висине. Надали смо се да ће макар у том дијелу бити обухваћен и Соколац као највећи произвођач у Источном дијелу Републике Српске са око 4 милиона литара млијека годишње. Мислим да је ту направљрн пропуст од стране Министарства, јер мљекарство ову локалну заједницу и одржава уз дрвопрерађиваче. Сматрам да је правилник доста бољи него претходни, иако не иде у прилог произвођачима млијека онако како смо ми очекивали, истакла је Солдарова.
Драженко Крунић из Кошутице се пољопривредом бави већ осам година. Има 10 музних грла и 10 јуница и каже да је задовољан подстицајима. Истиче да недавна поскупљења сточне хране, енергената и бензина негативно утичу и да је сваке године све теже опстати као пољопривредни произвођач али се нада да ће држава наставити да води рачуна о пољопривредницима.
