Предавање за пчеларе – Пчеларство заслужује бољу позицију у пољопривреди

Одржана извјештајна Скупштина Удружења пчелара "Гласинац"

212
Фото: Инфо центар

У органзацији Удружења пчелара „Гласинац“, професор др Горан Мирјанић и др Синиша Бједов данас су пчеларима у Сокоцу одржали предавање на теме: одговор пчелара на лоше климатске околности те цертификација органске производње.

Према ријечима Горана Мирјанића, професора са бањалучког Пољопривредног факултета, пчеларима је указано које су њихове могућности да се изборе са лошим климатским околностима, са акцентом на проблеме у вези са вароом, проблематику око исхране и прихране пчелињих друштава с обзиром на велике губитке протекле године, а било је ријечи и о значају савремених техника и технологија у пчеларењу.

Фото: Инфо центар
  • У питању је једна комплексна проблематика која се тиче пчеларства на нашем простору, поготово ако се узме у обзир да је оно оптерећено разним потешкоћама од болести, штеточина, нелојалне конкуренције, недовољне промоције код нашег становништва. Дакле, једна свеобухватна област која се мора почети системски радити, како би се пчеларство подигло у смислу значаја у оквиру пољопривредне производње, када су у питању процес опрашивања и производња пчелињих производа у глобалу. Мислим да је данашње предавање оставило доброг трага код пчелара да морају напокон почети мијењати своје навике, јер још увијек када спомињемо пчеларство оно се везује за хоби, а не за озбиљну производњу. Промјеном тих навика сигурно ће пчеларство пронаћи бољу позицију у пољопривреди – навео је он.

Мријанић сматра да се начелно може живјети од пчеларства.

Фото: Инфо центар
  • Ја сам лично један од оних који добрим дијелом живи од пчела, индиректно радећи на факултету на предмету пчеларство, али и бавећи се приватно пчеларством. У том случају мора се, са једне стране, проширити асортиман готових произвоида, јер већина наших пчелара акценат ставља само на мед. Са друге стране, ту је могућност услужног опрашивања – уљане репице, сунцокрета, воћних врста, што изискује селидбу пчела. Значи битна је примјена нових трендова и сазнања. Један од великлих проблема је старосна структура, што се видјело и данас у Сокоцу. Генерално не радимо на томе, то је грешка пчелара који не раде на подмлађивању својих редова – поручио је професор Мирјанић.

Др Синиша Бједов, конторлор у фирми која се бави цертификацијом органске производње и географског поријекла (Organic control system), данас је пчеларима у Сокоцу приближио поступке и начине како се постаје органски произвођач и шта све треба произвођач да испоштује да би ушао у систем органске производње.

Фото: Инфо центар
  • Због очуване и незагађене природе, овдје су идеални услови за органску производњу и потенцијал овог краја треба искористити. Поред органске производње, за сваки регион је значајна заштита производа са географским поријеклом. Удружење пчелара „Гласинац“ је већ почело са израдом елабората који ће представљати први оквир у поступку заштите географског поријекла меда са овог простора. Заштита производа са географским проијеклом значи да то име нико не може користити осим чланова Удружења, као и да не може декларисати свој производ под датим именом.  Органска производња је један дуг процес и захтијева младе људе пуне енергије и елана. Нажалост, са самог скупа немамо поруку баш да ће бити много произвођача који ће ући у органску производњу, али за географско поријекло сигурно ће бити довољно заинтересованих – казао је Бједов.

Прије данашњег предавања, одржана је редовна извјештајна скупштина Удружења пчелара „Гласинац“, на којој су изнесени финансијски извјештај и извјештај о раду у протеклој години те програм рада за текућу годину. Предсједник Скупштине Удружења Славиша Марић оцијенио је да су прошлогодишњи приноси меда били бољи него претходних неколико година.

Фото: Инфо центар
  • Ове године планиран је даљи развој и побољшање у производњи меда те активности у вези са ангажовањем младих чланова. Што се тиче цијене меда, неће бити промјена у односу на прошлу годину, дакле 25 конвертибилних марака по килограму. Највећи проблем за пчеларе и даље је продаја лажног меда – рекао је Марић.

Једна од ријетких младих пчелара на данашњем предавању била је двадесетчетворогодишња Далиборка Поњарац, чији пчелињак се налази у селу Врапци.

  • Бавим се пчеларењем већ шест година. Живот од пољопривреде своди се на гледање у небо, али када би се проширила произвиодња и активно укључили сви могући производи, можда би и могло да се прича о томе. Прошла година је била изузетно добра, што се тиче паше и меда, мед је одличног квалитета. Мало је теже било зазимљавање, јесен је била тешка са губицима и мало грабежи, рано је нестало легла, али идемо даље. Мислим да је пчеларство не добија довољну пажњу, посебно гледајући на то колико су пчеле важне за нашу планету. Младим пчеларима је поготово неопходна помоћ и већа стимулација у виду подстицаја – сматра она.
Фото: Инфо центар

Након сједнице и предавања, пчеларима соколачког удружења „Гласинац“, подијељене су погаче за прољећну прихрану пчела.