Парастосом у Цркви Светог пророка Илије, полагањем вијенаца на Централни споменик у Сокоцу, као и посјетама Војничком спомен – гробљу „Нови Зејтинлик“ те Војничкомм гробљу у Кнежини и градском Градац, данас је обиљежен 21. мај – Дан романијских бригада. Кроз Прву романијску пјешадијску и Другу романијску моторизовану бригаду током ратних дејстава прошло је око 15.000 бораца.
Мирко Тривић, ратни командант Друге романијске моторизоване бригаде истакао је да му је част на овај датум осврнути се на значај поменутих бригада.
- Почео бих од чињенице да су први команданти обје бригаде данас осуђени и у затвору, а то су Милошевић и Крстић. Други командант Прве романијске пјешадијске бригаде није међу живима, тако да је остало да ја као командант Друге романијске моторизоване бригаде покушам изнијети њихов значај. Наша војска је настала и формирана Одлуком Скупштине српског народа у БиХ 12.маја 1992. године, а 216. Брдска бригада у Хан Пијеску прераста у Прву романијску пјешадијску бригаду 20.маја, док 21. маја настаје Друга романијска моторизована бригада, у чијем саставу је била окосница бригаде која је евакуисана и дислоцирана из Љубљане у Зеницу, па одатле на Романију. Имали смо опрему која је стигла са тим јединицама и наступила је одбрана територије Републике Српске, која је већ постојала, односно имала је Устав, те је донесен споразум да се евакуишу снаге и припадници Југословенске народне армије, а да се у Војску Републике Српске врате младићи и старјешине који су поријеклом са Романије, а који су били на другим просторима у том тренутку као што су Црна Гора и Србија. Нажалост, кренули смо у борбу послије много злочина које је Армија БиХ учинила према младим припадницима ЈНА који су у вријеме изласка са територије БиХ нападнути. Задња је била Тузланска колона 15. маја, да не говорим о Добровољачкој и осталима, а нама сада приписују да смо ми кренули у агресију на својој територији и са својим народом на сопственим огњиштима. Завршне операције 1994. и 1995. године и једне и друге бригаде нису биле само у функцији заштите романијског простора. Наиме, Друга романијска моторизована бригада је кренула са издвајањем дијела свог састава на простор Крајине гдје је требало помоћи јединицама Првог и Другог корпуса у заштити оних општина и народа на западним границама Републике Српске. Са друге стране Прва романијска пјешадијска бригада преузела је улогу командног дијела на простору Нишића и Илијаша. Знамо да је Илијаш општина са највише наших жртава у прошлом рату, које су пренесене у Соколац на „Нови Зејтинлик“. Дакле, допринос ове двије бригаде се не може мјерити само оним колико је то било на простору Романије, већ читаве Републике Српске. Треба поменути да је близу 300 припадника ових јединица из Сокоца страдало – подсјетио је Тривић.
Нико Кошарац, отац два погинула борца, један је од оних који су по два пута сахранили своје најмилије.
- Спасимир је био 1971. годиште, а Миломир 1974. Заједно су погинули на првој борбеној линији 18.јануара 1994. на илијашком ратишту. Сахранили смо их тамо на селу, а онда у егзодусу пренијели овдје на „Нови Зејтинлик“ у Соколац. Ове датуме морамо обиљежавати, јер у супротном пашће у заборав – поручио је Кошарац.
Начелник Сокоца Страхиња Башевић казао је да су романијске бригаде примјер организовања и јединства Срба у ближој историји, чији је резултат одбрана српске територије и формирања српског ентитета са свим елементима државности.
- Захваљујући тим данима, жртвама погинулих, ратних – војних инвалида, те њиховим породицама ми живимо данас у слободи на крвљу натопљеној територији. Овај датум треба да симболизује вријеме које је објединило све Србе под једну капу без подјеле по било каквим основама. Можда нам је то уједно највећа тековина тих деведесетих година, јер је показала да заједно и јединствено можемо одбранити свој народ и од много већих сила. Република Српска је данас стабилна, показује да је стабилнији дио БиХ у сваком смислу функционисања. У овом дану сјећамо се свих страдалх и зато смо посјетили више локација гдје почивају погинули борци. Треба и да поменемо да је на Сарајевско – романијској регији погинуло 4.210 бораца, а да на „Новом Зејтинлику“, светом и једином мјесту у историји које је настало егзодусом живих и мртвих, почива 968 бораца. Све то треба да нас сјећа на дане страдања, јединства и одбране, као и вјечну захвалност за сваку жртву. Стога им са овог мјеста поручујемо да није било узалуд. Живјела Република Српска – казао је начелник Башевић.
Радан Остојић, предсједник Борачке организације Републике Српске, рекао је да је света дужност, обавеза и привилегија доћи пред споменике и поклонити се најхрабријим и највећим јунацима, због чије жртве данас уживамо слободу.
- Зато данас морамо да изразимо најдубљу захвалност сваком погинулом борцу, да тугујемо за њима, али уједно и славимо њихова херојска дјела јер су нам донијели слободу. Обје бригаде у свом називу имају име поносне инатне планине на којој су формиране и са чијих подручја су попуњаване. У току Одбрамбено -отаџбинског рата штитили су своја огњишта и српски народ и гдје год су били, задојени и обликовани оним што је мјесто и гора одакле потичу, током четири године нису изгубили ниједну битку. Извршавали су борбене задатке у зонама одговорности, али су дјеловали и на многим другим ратиштима гдје је то било потребно и тамо су проносили славу својих предака и горе Романије, одакле су дошли. Идеал сваког Србина и оно што је прокламовано косовским завјетом јесте слобода. Дакле, Срби се рађају слободни, умиру слободни или умиру борећи се за слободу. Слобода као основна врлина је наш мото, мир је наш императив, а мир и слобода су уско повезани са Републиком Српском. За српски народ ако буде слободе биће и мира, а слободе нема без Републике Српске која је услов опстанка српског народа на овим просторима. Честитам припадницима романијских бригада овај дан, ако Бог да да га обиљежавају још много година у миру и слободи – истакао је Остојић.
Предсједник Борачке организације општине Соколац Александар Марковић навео је да се данас присјећамо бораца који су у најтежим временима стали у одбрану свог народа и огњишта.
- Обиљежавањем Дана романијских бригада сјећамо се свих који су животе уградили у темеље Републике Српске. Кроз ове двије бригаде прошло је 15.000 бораца, а неколико стотина њих је дало своје животе за идеале слободе, правде, останка и опстанка људи на овим просторима. Никада то не смијемо да заборавимо и наша је дужност да их се сјећамо, обиљежавамо овакве догађаје те на сваки могући начин преносимо ту културу сјећања на будуће генерације. Нека им је вјечна слава и хвала – додао је Марковић.
Предсједник Предсједништа Борачке организације општине Соколац Жељко Поповић, каже да је ово кључни датум у календару важних догађаја из минулог рата.
- Улога романијских бригада у рату је немјерљива. Њихови борци су увијек били тамо гдје је то било најпотребније, од источне Славоније, преко сарајевског, горажданског, бихаћког, оловског до мајевичког ратишта и свих осталих широм БиХ. Одбрана Сарајевско – романијске регије била је један од најтежих задатака што је хиљаде бораца платило својим животима. За своју храброст Прва романијска пјешадијска бригада одликована је Медаљом Петра Мркоњића, а Друга романијска моторизована бригада Орденом Немањића – подсјетио је Поповић.
У оквиру обиљежавања 21. маја, организована је и посјета спомен – соби те је у Парохијском дому Романијске Лазарице услиједио пригодан културно – умјетнички програм.
