Синоћ је у Народној библиотеци у Сокоцу отворена изложба „Срби Ливањског поља – трагови кроз векове“ и одржана промоција књиге Буда Симоновића „Огњена Марија Ливањска“. Изложбом и промоцијом публика у Сокоцу имала је прилику да сагледа скицу вишевијековног живота Ливањских Срба и њиховог страдања.
Симоновић, је објаснио да је од идеје о репортажи о страдању у Ливну, почело дубље истраживање ове теме и стварање књиге коју је радио 15 мјесеци.
- Након разговора са Станом Црногорац из Челебића која је била једна од 14 преживјелих од 218 Срба бачених у јаму Равни долац, схватио сам да репортажа није довољна и истражујући тему настала је књига „Огњена Марија Ливањска“. Прво издање књиге је промовисано у августу 1991. године. Од тада је та књига доживјела више од десет издања, преведена је на енглески језик, а надам се да ће ускоро бити преведена и на руски, казао је он.
Удружење „Огњена Марија Ливањска“ окупља Србе рођене и поријеклом са подручја Ливањског поља, са мисијом очувања свеколике предачке, српске баштине настале на том подручју. У тој мисији настала је и изложба чији панои показују да су на Ливањском подручју у бројним ратовима страдали људи, а ратни пламени односили документа, књиге и предмете као незамјењиве свједоке времена. Ипак, према ријечима Дијане Ковачић из овог Удружења, остали су вриједни црквени предмети, књиге и иконе које су уврштене у збирку културних добара Босне и Херцеговине.
- Изложбом коју вам представљамо дјелимично, преко кључних паноа по сегментима и историјским етапама, освијетлићемо живот, достигнућа, борбу и страдања Срба на подручју Ливна. Тиме смо жељели показати да није наш народ само ратовао, борећи се за своје мјесто под Сунцем, већ је и радио, градио, оставио нам културу, споменике, није дао само жртве него је показао и стваралачку моћ, објаснила је Ковачићева.
Одломке из књиге „Огњена Марија Ливањска“ читала је Милица Боровчанин, а Ива Елез је својом пјесмом оплеменила овај културни догађај. Присутнима се кратко обратио и скуп благословио протојереј ставрофор Илија Чупић, старијешина храма Светог пророка Илије у Сокоцу.
- Оно што је најважније у нашим животима је да не заборавимо коријене, а посебно поштовање и вредновање залужују они који у аманет будућим генерацијама оставе записе о животу и прошлости наших предака а највиши пијетет изазива жртава, који су свој живот дали да би ми данас могли да живимо и стварамо у слободи, рекао је Чупић и додао да треба дато треба да гајимо сјећање на наше претке, на сва добра дјела која су учинили, и да нам она буду узор и образац за будућа поколења.
Промоцију књиге „Огњена Марија Ливањска“ и изложбу „Срби Ливањског поља – трагови кроз векове“ организовала је Народна библиотека „Соколац“ у сарадњи са Удружењем „Огњена Марија Ливањска“ из Београда.
