Српско просвјетно и културно друштво „Просвјета“ основано је 14. јула 1902. године у Сарајеву са циљем очувања српске културе и идентитета на подручју данашње БиХ.
Настало је као самоникла, класична демократска асоцијација добронамјерних грађана, поклоника своје националне културе и просвјете.
По свом значају „Просвјета“ се дуже времена налазила одмах иза Српске православне цркве, а по неким активностима је чак и предњачила, одговарајући на специфичне потребе српске културе у 20. вијеку.
Док су у стварању првих културних друштава главну улогу имали учитељи и трговци, за оснивање друштва „Просвјета“ најзаслужнија је академски образована српска омладина, која се послије студија враћала у земљу и одмах укључивала у јавни живот.
Прва организација српске интелигенције приступила је стварању новог типа удружења у области културног и просвјетног живота, заснованог на ширим концепцијама и усклађеном са стварним народним потребама.
У то вријеме, најактивнија потреба је била пружање помоћи у школовању ђака и студената, јер је домаћа интелигенција веома споро стасала.
Од самог оснивања „Просвјета“, па док је комунистичке власти нису забраниле 1949. године, око друштва су се окупљали највећи интелектуалци тог времена: Петар Кочић, Алекса Шантић, Јован Дучић, Перо Слијепчевић, Григорије Петров, Јован Цвијић…
Ово културно друштво забрањивано је и два пута у оба свјетска рата да би поново било обновљено 1990. године године на Видовдан, у сали Народне и универзитетске бибилиотеке у сарајевској Вијећници.
