Велики Васкршњи или Часни пост је један од највећих и најстрожијих постова код православних вјерника, а образац како се пости дао је сам Исус Христос који је послије свог крштења отишао у пустињу и провео 40 дана у молитви и посту, поручио је ово старјешина Цркве светог пророка Илије у Сокоцу протојереј ставрофор Илија Чупић, гостујући у програму „Инфо радија“.
- Када кажемо молитва и пост, битно је поменути да суштина поста није храна, она је средство, а циљ поста јесте да ми кроз узимање посне хране, која је са мање калорија, негдје умирујемо своје тијело и те страсти које се јављају и бујају у човјеку приликом конзумирања јаке и мрсне хране. Оно што је на првом мјесту након смиривања тијела и испуњавања тог предуслова, јесте значај духовног осјећања. Духовно је да ми појачамо своју молитву у том периоду. Дакле, најбитнији пост је тај духовни пост. Да ми на првом мјесту имамо образац и примјер како је Господ Исус Христос постио, а онда да ми као хришћани, који носимо његово име се ображавамо и у свему личимо на њега током свога поста – нагласио је он.
Да би почели пост, који ће бити души користан, отац Илија каже да требамо у срцу и души прво да опростимо свима.
- Данас је тешко измирити све и свакога, али они који не желе да се измире, довољно је да човјек у срцу свом опрости њима и он је постигао тај свој мир. Тај мир је нешто што је најбитније и најглавније у сваком човјеку. Да човјек тај мир, који му доноси Бог кроз молитву и кроз заједницу са Богом оствари у себи, а послије да тај мир шири око себе, међу својим ближњима и тако сије сјеме добра. Потребно је да имамо љубави једни за друге, да имамо снаге да праштамо, јер величина човјека је у томе колико је способан и колико може да опрости, али и да се кроз покајање на крају ми промијенимо. Постоји једна грчка ријеч „метаноите“ која значи промијените се, измијените се и порука би била да ми кроз свету тајну исповијести, неке ствари које смо урадили лоше, избацимо из себе, да се покајемо и обећамо Господу, првенствено себе ради, да их више нећемо радити како би стекли духовни мир. Кроз ту личну измјену, жеља и циљ сваког хришћанина кроз пост јесте да на крају изађе као бољи човјек – додаје отац Илија.
Према његовим ријечима, васкрсењу Христовом су претходила многа искушења, страдања, па и смрт Господња, али послије тога су дошли слава, побједа и васкрсење.
- И ми током поста и самог живота имамо много тих различитих искушења и невоља, које је, опет наглашавам и сам Господ Исус Христос доживио. Уколико се ми ображавамо и живимо по јеванђелском животу и заповјестима Божијим, не можемо да будемо лишени тих искушења и напада непријатеља рода људског и на то морамо бити спремни. Треба увијек да буде човјеку познато да ће послије свих голгота и страдања да доживи васкрсење са својим Господом. Наша вјера није вјера очајања и безнађа, ми знамо за ту тежину живота, али знамо и за славну побједу над смрћу коју је Господ својим васкрсењем донио свима нама – нагласио је отац Илија.
Он је подсјетио да ће се током Часног поста, поред редовних богослужења, сриједом и петком служити посебне Литургије пређеосвећених дарова.
- То је Литургија на којој су раније освећени дарови, односно припремљени за свету тајну причешћа. Припремљен је агнец са којим се народ причешћује. То је Литургија коју је написао Григорије Двојеслов и она се служи само у вријеме Часног поста. У нашој Цркви се уз благослов наше митрополије и митрополита Хризостома служи у 18.00 часова. Вјерници уколико желе да се причесте на овој Литургији, треба да знају да не требају конзумирати храну и пиће од 12.00 часова, те да би било корисно да дођу раније како би се света тајна исповијести могла обавити на вријеме. Нека је са срећом свима велики Васкршњи или Часни пост, да га започнемо у љубави и миру и да једни другима опростимо – закључио је протојереј ставрофор Илија Чупић.
За православне вјернике данас је почео вишенедјељни велики Васкршњи или Часни пост, који се завршава празником Васкрсења Исуса Христа – Васкрсом, који се ове године прославља 12. априла.
