Први дан прољећа обиљежава се као Свјетски дан шума са циљем указивања на важност шума и утицај на опстанак човјечанства. УН-ова организација за храну и пољопривреду 1971. године прогласила је 21.март Свјетским даном заштите шума, вјерујући да се тако може допринијети повећању свијести о очувању шума и шумских екосистема. Шуме данас покривају трећину укупне копнене површине планете Земље односно простиру се на око четири милијарде хектара.
Стручњаци су установили да шуме доприносе равнотежи кисеоника, апсорбираjу угљен-диоксид, заустављају честице прашине и пепела, штите од штетног дјеловања вјетра, штите ријечна подручја и изворишта вода, као и тло од ерозије те су станишта многобројих врста флоре и фауне. Ипак, упркос свим позитивним утицајима у еколошком, привредном и здравственом смислу, свакодневно се сусрећемо са примјерима несавјесног уништавања овог природног богатства. Према подацима УН, годишње се уништи око 13 милиона хектара шуме, 12 до 20 одсто емисија стаклених гасова у свијету који проузрокују климатске промјене, а све наведено је посљедица крчења шума.
ШГ „Романија“ покрива 44.961,38 хектара површине на подручју општине Соколац, од чега је 4.500 хектара необрасла површина а око 40.000 обрасла шумом, потврдио је в.д. директор овог газдинства Горан Косорић.
- Са аспекта обраслости, у питању су шумска врста дрвећа зељастог и дрвенастог поријекла. Шумска врста дрвећа дрвенастог поријекла служи за производњу обловине односно крајњег продукта који је резана грађа односно производња намјештаја. У погледу обнављања шума, постоје два начина: природно и вјештачко. Сваке године се врше редовне сјече у циљу искориштавања и обнављања шума, што представља природни начин, док се вјештачком обнављању приступа садњом садница односно сјетвом сјемена – подсјећају у ШГ „Романија“.
На нашем платоу заступљене су четири врсте дрвећа: јела, смрча, црни и бијели бор. Од лишћарских врста распрострањени су: буква, племенити лишћари (јавор, бријест, липа) и меки лишћари (јасика, бреза, врба). Чување и одржавање шума, шумских просјека и путева, веома је важан аспект, а то се углавном чини због комуникације међу шумским састојинама и спречавања пожара.
- Апелујемо на становништво да врши контролисано чишћење својих газдинстава, а најбоље би било да уопште не пале смеће и остатке биљног поријекла. Свједоци смо да са сваким новим прољећем и доласком љепших дана, управо ти пожари измакну контроли и захвате шуме. Све то изазива несагледиве посљедице, велике материјалне трошкове, а може доћи и до људских жртава – поручио је в.д. директор Горан Косорић.
У дану када се обиљежава Свјетски дан шума, Косорић је подсјетио на изразито дуг период који прође од самог настанка биљке до његове економске вриједности.
Да би једна смрча или бор имала сјечиви пречник потребно је 70 до 80 година, за храст 120, а за букву од 80 до 100 година.
