Делегација Удружења ратних војних инвалида општине Соколац положила је данас вијенац на Централни крст на Војничком спомен-гробљу „Нови Зејтинлик“ поводом обиљежавања 10. септембра – Дана ратних војних инвалида Републике Српске.
Предсједник овог Удружења Миленко Капуран подсјетио је да је иницијатива за увођење овог значајног датума проистекла од Савеза ратних војних инвалида Републике Српске.
Према његовим ријечима, одлуку који би то дан могао бити, донијели су на основу тога што су у архиви пронашли да се у закону Републике Српске 10. септембра 1993. године први пут помињу ратни војни инвалиди.
- Ратни војни инвалиди су једна од најугроженијих категорија становништва у Републици Српској. То су људи коју су дали дио свога тијела за Српску, а који сваким даном живота имају здравствене проблеме који се не могу избјећи и носе се током остатка живота. До сада су регулисана одређена права ратних војних инвалида и имамо примања која су редовна, тако да нисмо изостављени. Настојимо да та права буду мало боља, како би живот ратном војном инвалиду био лакши, а не само да може да преживи некако од пензије до пензије – навео је Капуран.
Он је и члан предсједништва Савеза ратних војних инвалида РС и истиче да Савез стално предлаже и бори се да инвалиднина буде везана за просјечну плату у Српској.
- Свјесни смо колико инфлација расте, а нама се инвалиднина повећава у ситним процентима. Цијене су стално веће, али ако би се везала за плату, у старту би та примања била много већа. Тај наш захтјев још увијек стоји и нема назнака кад и да ли ће бити усвојен – казао је он.
Капуран је додао да ратни војни инвалиди имају и проблеме приликом остваривања права из здравствене заштите.
- Специјалистички прегледи се чекају дуго и тражимо да ратни војни инвалиди имају предност. Чека се преглед и по шест мјесеци, тако да нажалост имамо примјере, гдје су људи преминули и нису дочекали свој ред да буду прегледани. Свјесни смо архитектонских баријера, али имамо проблеме и са паркинг простором, па чак и испред здравствених установа. Негдје није обиљежено, а на појединим мјестима несавјесни возачи паркирају своја возила, иако су иста предвиђена за инвалиде. Понављам, ратни војни инвалиди су људи који не траже много, они траже права да мало побољшају свој квалитет живота, а не неки луксуз, дакле, да остатак живота проживе у неким нормалним условима – закључио је Капуран и изразио наду да ће у периоду који долази доћи до сарадње са локалном управом, која итекако може помоћи у остваривању права ратних војних инвалида.
Он је поручио да су ратни војни инвалиди уградили дио својих тијела у стварање Републике Српске, те да неће никад одустати од њене одбране, јер им је Српска у срцу.
Ратни војни инвалид Божо Ђокић из Кнежине, приликом рањавања 17. јула 1992. на Јеврејском гробљу у Сарајеву, остао је без обје ноге. Нагласио је да је потребно да се ратни војни инвалиди више окупљају, како би могли да размијене мишљења и подијеле своја искуства и животне приче. Његова порука је да сви Срби требају бити јединствени, да заједно заступају националне интересе, те да не дозволе политичким партијама да стварају нејединство у организацији ратних војних инвалида.
Удружење ратних војних инвалида Соколац окупља око 40 чланова, а основано је 2017. године.
