Холандски сликар Харменс ван Рајн Рембрант /1606-1669/, један од највећих у историји сликарства, рођен је 15. јула 1606. године.
Урадио је 650 уљаних слика, око 300 гравира и готово 2.000 цртежа, укључујући ремек-дјела као што су „Ноћна стража“, „Изгубљени син“, „Час анатомије доктора Тулпа“, „Христос као баштован“, „Добри Самарићанин“, „Ходочасници у Емаусу“, „Сукнари“, „Јаков благосиља унуке“…
Рембрант је један од најутицајнијих личности западноевропске умјетности 17. вијека.
Психолошка дубина његових портрета и продубљена интерпретација библијских догађаја које је радо сликао, остали су до данас јединствени и непоновљиви.
Његово сликарство стилски припада бароку. Ово доба је познато као златно доба Холандије, када је та земља доживјела политички, привредни и умјетнички процват.
Већ за живота Рембрантова дјела су копирана и имитирана.
Послије његове смрти критичари, присталице класицизма, нису имали високо мишљење о његовом сликарству, али су његове слике биле омиљене и на цијени код приватних колекционара.
У 18. вијеку појавили су се сликари у Њемачкој и Енглеској који су били надахнути његовим дјелом. Рембрантов живот постао је предмет различитих митова и легенди.
Тек средином 19. вијека појавили су се озбиљни истраживачи његовог живота и стваралаштва.
