У порти Спомен-храма Рођења Пресвете Богородице у Добоју данас је служен помен најмлађем одликованом борцу Војске Републике Српске Споменку Гостићу који је погинуо на данашњи дан прије 33 године на озренско-маглајском ратишту.

Протојереј-ставрофор Растко Максимовић рекао је новинарима да је на овај начин одата захвалност Гостићу и свим јунацима погинулим у Одбрамбено-отаџбинском рату јер су дали оно највредније што су имали за Републику Српску.

– Данас, 33 године послије смрти Споменка, ми се сјећамо његовог предивног примјера којим нам је свима показао како се воли отаџбина, свој народ, како се чува родно мјесто – изјавио је прота Максимовић.

Истакао је да је Споменко заслужио да буде уписан у срцу сваког православног Србина и да је дужност свих да се он помиње не само у молитвама, већ и на друге начине.

– Споменко нас подсјећа и опомиње да макар дио онога што је он чинио примијенимо у свом животу јер се само тако можемо назвати народом који воли сваког човјека, чува своје, не жели да узима туђе – истакао је протојереј-ставрофор Максимовић.

Гостићева жртва за Републику Српску велика

Данашњем помену присуствовали су и представници Градске борачке организације Добој, чији је предсједник Предсједништва Душан Кнежевић поручио да је Гостићева жртва за Републику Српску велика и не смије да се заборави.

Он каже да је полагањем вијенца и паљењем свијеће код Спомен-бисте Гостићу порука да се жртве Одбрамбено-отаџбинског рата и других слободарских морају помињати зарад будућих генерација.

Ко је био Споменко Гостић

Споменко Гостић рођен је 15. августа 1978. године у Добоју, а као припадник Војске Републике Српске погинуо је од гранате 20. марта 1993, недалеко од свог села Јовићи на планини Озрен. Тада је, осим њега, живот изгубило још пет српских војника.

Након што је у рату остао сам, Споменко се придружио војсци, гдје је прво био курир, да би касније развозио храну војницима.

Неколико мјесеци прије погибије наишао је на мину док је коњском запрегом развозио храну по линији, када је и лакше рањен. Касније је отишао код артиљераца, гдје је и окончао свој млади живот.

Млади херој са Озрена добио је спомен-бисту у Добоју која је 20. марта 2014. године постављена у порти Спомен-храма Рођења Пресвете Богородице.

Чланови Удружења дјеце погинулих бораца „Насљеђе“ Републике Српске из Бијељине обновили су 2017. године споменик на мјесном гробљу Горњи Улишњак, а добојски умјетник Дени Божић осликао је мурал са Гостићевим ликом у Улици војводе Степе у Добоју.

Спомен-кип Споменка Гостића постављен је 24. августа 2021. године у порти Манастира Светог Николе у Петрову.

О Споменку је снимљен четрдесетпетоминутни документарни филм „Споменко на вјечној стражи“ и написана књига „Споменко и Озрен“, чији је аутор Миле Савић.

Удружење стрип аутора и обожавалаца стрипа Републике Српске „Девета димензија“ из Бањалуке приредило је стрип албум „Споменко – прича о једном дјетињству“.

Споменка је постхумно Медаљом за храброст „Милош Обилић“ одликовао и предсједник Србије Александар Вучић.

Додик: Симбол прекинутог дјетињства

Предсједник СНСД-а Милорад Додик рекао је да је на данашњи дан 1993. године, када су муслимани мучки убили 15-годишњег припадника Војске Републике Српске Споменка Гостића, исписана је једна од најпотреснијих страница српске историје.

– Његова смрт је симбол прекинутог дјетињства и неизмјерне храбрости која је стала у једно малено, крхко тијело дјечака. Имао је само петнаест година. То су године када се дјечаци први пут кришом заљубљују, сањају о школском дворишту, великим утакмицама…

Споменко није имао ту срећу. Напротив, живот га је сломио много прије него што је заувијек затворио очи. Сахранио је све што је имао – мајку и баку. Остао је сам под капом небеском, али није побјегао, није тражио уточиште у далеком свијету, већ је своје дјечје срце положио на олтар отаџбине, са жељом да одбрани кућни праг који му је једини преостао – истакао је Додик.

Он је подсјетио да се Споменко придружио српској војсци, која му је била породица, гдје је прво био курир, да би касније развозио храну својим борцима и онако, дјечији искрено давао им наду када би клонули измучени борбама.

– Тог кобног 20. марта 1993. године утихнуло је срце најмлађег одликованог борца. Гранате испаљене са муслиманске стране нису бирале мету и погодиле су дјечака који је био само то – дијете које је морало прерано да одрасте, да сахрањује своје најрођеније и да умјесто тренерке и дреса носи војничку униформу која је била три броја већа, али никад се није жалио, носио је са великим поносом – рекао је предсједник СНСД-а.

Данас, указао је Додик, Споменко није само име на споменику или блиједа фотографија с вуненом капом на глави и небеско плавим веселим очима, већ опомена и подсјетник да у рату страдају најчистије душе, покошене мржњом оних који у дјетету нису видјели дијете, већ непријатеља.

– Његова смрт, као и смрт 12 бањалучких беба или смрт дјеце Српског Сарајева, има посебну тежину, јер показује до које мјере је људскост тада била погажена. Када дијете постане мета, онда више нема никаквих оправдања, никаквих изговора, никаквих „али“. Споменко Гостић је имао само 15 година. Дијете. Дјечак који је умјесто школског дворишта добио рат, умјесто књига – ров, умјесто безбрижности – борбу за голи живот и опстанак – нагласио је Додик.

Он је нагласио да је Споменко убијен иако никоме није био пријетња, већ дјечак који је прерарно спознао суровост живота и лошу страну људи, био је дјечак који је остао без мајке, баке, дома, али и са могућношћу избора да иде негдје далеко или да остане.

– Он је изабрао ово друго, остао је да брани свој дом и уз свој народ. Споменко Гостић данас и убудуће није и не смије бити број, нити статистика, већ херој, јунак. И док год се његово име изговара, постоји и обавеза да се истина брани, без страха и без ћутања, јер он је ту с нама и поред нас на вјечној стражи – истакао је Додик.

Он је указао да док муслимани деценијама покушавају разним лажима да прекрајају историју, да релативизују злочине и да бирају чије ће жртве памтити, а чије не, чије су жртве више вриједне, а чије нису, име Споменка Гостића стајаће над њима као вјечна оптужница и упозорење да су страдала и српска дјеца и да су их управо њихови убијали.