Сјећање као обавеза: Обиљежен Дан одбране Сарајевско-романијске регије

241

На Војничком спомен-гробљу „Нови Зејтинлик“ у Сокоцу јуче је обиљежен Дан одбране Сарајевско-романијске регије – једног од најтежих задатака које је током Одбрамбено-отаџбинског рата извршио Сарајевско-романијски корпус Војске Републике Српске.

Свештеници Црквене општине Соколац служили су помен за све погинуле српске борце, а потом су положени вијенци и цвијеће код Централног крста.

Изасланик министра рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Зоран Бенак казао је том приликом да је српски народ кроз историју пролазио кроз бројна страдања и нападе – још од времена Аустроугарске, па све до посљедњег Одбрамбено-отаџбинског рата.

  • Кроз историју су многи нападали српски народ, почевши од Аустроугарске па до посљедњег Одбрамбено-отаџбинског рата. Српски народ на подручју Сарајевско-романијске регије прошао је кроз огромну голготу, због чега је од изузетног значаја да чувамо успомену на све страдале. Одбрана Сарајевско-романијске регије била је један од најтежих задатака Војске Републике Српске, а тај задатак успјешно је извршио Сарајевско-романијски корпус који је бројао између 15.000 и 18.000 војника. Такозвана Армија БиХ извела је више од 30 напада на ове просторе, али су народ овог краја и војска заједно успјели да сачувају своја вјековна огњишта. Веома снажне поруке шаљу се са овог мјеста – прије свега да морамо да чувамо успомену на страдале борце Војске Републике Српске и припаднике Министарства унутрашњих послова, јер је у порти овог храма уписано више од 4.000 имена. Након потписивања Дејтонског споразума српски народ доживио је још једну трагедију, јер је био приморан да напусти Сарајево, а током егзодуса са собом је понио и посмртне остатке својих најмилијих. Морамо да чувамо успомену и да његујемо културу сјећања, као и оно што смо понијели са собом из крајева који су остали под контролом другог дијела БиХ – наш језик и нашу културу. Сви треба да будемо поносни на оно што смо сачували и одбранили, истакао је Бенак.

Градоначелник Источног Сарајева Љубиша Ћосић нагласио је да овај крај свједочи о огромној жртви српског народа у Одбрамбено-отаџбинском рату.

  • Сарајевско-романијска регија поднијела је једну од највећих жртава у протеклом рату, а 4.210 имена погинулих бораца уклесаних у зидове овог храма свједоче да је на овом простору и створена и одбрањена Република Српска. Ако се погледа број страдалих и дужина рата, можемо рећи да су сваког дана страдала по четири припадника Војске Републике Српске са овог подручја, док је истовремено сваки пети борац био управо одавде. То потврђује историјску чињеницу да је простор тадашњег Српског Сарајева мјесто на којем је створена Република Српска. Иако је њено постојање започело у Сарајеву 9. јануара 1992. године, она је брањена и одбрањена управо на овим просторима, истакао је Ћосић.

Он је подсјетио и на бројне офанзиве током рата, нагласивши да упркос снажним нападима српске линије одбране нису пробијене, те указао на тежак положај српског народа након рата.

  • Снаге такозване Армије БиХ су 1992. и 1995. године покушавале да војним путем преузму ове просторе, али у томе нису успјеле, чак ни уз подршку НАТО снага. Сви напади су одбијени, што је на крају довело до потписивања Дејтонског мировног споразума. Међутим, оно што смо одбранили у рату, народ је у миру изгубио, јер је српски народ био принуђен да напусти дио територија које је одбранио, носећи са собом и посмртне остатке својих најмилијих. Због тога је жртва још већа и болнија. Окупљање у порти манастира показује да сјећање на погинуле борце и даље живи и да је дубоко укоријењено у народу. Сви који данас живимо морамо да се сјећамо оних чија су имена уклесана у зидове овог храма, јер су они своје животе уградили у темеље Републике Српске. Бранили су своја вјековна огњишта, вјерујући у идеју Републике Српске. Можемо се разликовати по политици, спорту и многим другим стварима, али не смијемо бити подијељени када је ријеч о онима који су дали животе за Републику Српску. Ако то дозволимо, осудили смо и себе и њихово дјело на заборав. Зато је обавеза свих нас, а посебно носилаца јавних функција, да чувамо сјећање на њихову жртву и допринос стварању Републике Српске, која нам је потврђена Дејтоном, али прије свега крвљу оних који су је стварали, поручио је Ћосић.

Вршилац дужности директора Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих Виктор Нуждић истакао је да је Република Српска настала као гарант опстанка српског народа западно од Дрине, а да жртва бораца Сарајевско-романијског корпуса и Војске Републике Српске обавезује све нас вда чувамо сјећање на Одбрамбено-отаџбински рат и бранимо институције Српске.

  • Сарајевски Срби били су међу првима који су осјетили страхоте рата, а у Сарајеву су почињени бројни злочини над српским народом – од убиства старог свата, преко страдања на Казанима, до злогласних логора „Виктор Бубањ“ и „Силос“. Сви ти злочини условили су формирање снажног Сарајевско-романијског корпуса који је имао задатак да одбрани српско становништво на овом простору, истакао је Нуждић.

Он је нагласио да је Сарајевско-романијски корпус током читавог рата показивао изузетну храброст и истрајност, те указао на значај очувања сјећања и институција Републике Српске.

  • Сарајевско-романијски корпус држао се јуначки током цијелог рата, издржао десетине офанзива и није препустио ни педаљ територије коју је бранио. Данас одајемо почаст његовим припадницима, као и свим борцима Војске Републике Српске, јер је слобода коју данас уживамо плаћена животима хиљада оних који су највредније што су имали уградили у темеље Републике Српске. Никада не смијемо заборавити њихову жртву, због чега је наша обавеза да кроз културу памћења чувамо истину о Одбрамбено-отаџбинском рату и преносимо је будућим генерацијама. Суочени смо и данас са различитим притисцима на Републику Српску, због чега је неопходно јачати повјерење у њене институције и истрајно радити на очувању историјског памћења. Само ако будемо чували сјећање на догађаје из протеклог рата и вјеровали својим институцијама можемо спријечити да се таква страдања икада више понове. Република Српска је једини гарант опстанка српског народа на овим просторима и њено очување остаје трајна обавеза свих генерација, поручио је Нуждић.

Предсједник Борачке организације Соколац Александар Марковић нагласио је значај очувања културе сјећања и поштовања према жртви погинулих бораца.

  • Дан сјећања на борце Сарајевско-романијске регије обиљежавамо на светом мјесту, мјесту на чијим зидовима су уписана имена 4.210 бораца који су своје животе уградили у темеље Републике Српске. То су људи који су дали оно највредније што су имали – своје животе – за одбрану српског народа и Републике Српске.  Сјећајући се њих, одајемо пошту и свим борцима који су својом храброшћу, пожртвовањем и патриотизмом дали немјерљив допринос стварању и очувању Републике Српске. Њихова жртва обавезује нас да чувамо истину о Одбрамбено-отаџбинском рату и да његујемо културу сјећања како њихова дјела никада не би била заборављена. Наша је дужност да будућим генерацијама пренесемо вриједности за које су се борили и да са поносом чувамо успомену на оне који су положили своје животе за слободу свог народа. Њихова имена остају трајно уписана у историју Републике Српске и у сјећање свих нас. Нека је вјечна слава и хвала свим погинулим борцима Сарајевско-романијске регије и Републике Српске, рекао је Марковић.

Мира Мирић Мирковић, сестра погинулог борца, истакла је да бол због губитка најмилијих не пролази, али да оваква окупљања имају велики значај јер чувају сјећање на страдале.

  • Изгубила сам брата и то је бол која никада не пролази. Било ми је тешко тада, а тешко је и данас, али ми много значи што се оваквим окупљањима и обиљежавањима чува сјећање на њега и све борце који су дали животе за нашу отаџбину. Мој брат је страдао у Високом. Припадници једне муслиманске јединице заробили су га заједно са његовим саборцима, након чега су мучени и убијени. Имао је 36 година када је страдао. Послије свих ових година веома је важно да чувамо успомену на њих и да се сјећамо свега што су дали за Републику Српску. Ми, чланови породица, никада не заборављамо и редовно обилазимо њихова почивалишта, али су оваква окупљања и обиљежавања од великог значаја јер показују да њихова жртва није заборављена. Хвала свима који доприносе очувању сјећања на наше погинуле борце, поручила је Мирић Мирковић.

Обиљежавању су присуствовали изасланик српског члана Предсједништва БиХ Бошко Томић, замјеник предсједавајуће Савјета министара Сташа Кошарац, представници Амбасаде Србије у БиХ, као и представници Срба у заједничким институцијама на нивоу БиХ.

Поред званичника, присуствовале су породице погинулих, демобилисани борци Сарајевско-романијског корпуса, представници Борачке организације Републике Српске, општинских удружења и организација проистеклих из Одбрамбено-отаџбинског рата, као и делегација Трећег пјешадијског (Република Српска) пука Оружаних снага БиХ.

Програм је настављен у Манастиру Светог великомученика Георгија на Равној Романији, гдје је служен парастос, а на зидовима манастира уписана су имена више од 4.000 српских бораца погинулих у одбрани Сарајевско-романијске регије.