Припремила: Жељана Поњарац
На Војничком спомен-гробљу „Нови Зејтинлик“ на Сокоцу данас је обиљежена годишњица одбране Сарајевско-романијске регије у протеклом Одбрамбено-отаџбинском рату.
Помену су присуствовале бројне делегације Републике Српске, представници заједничких институција на нивоу БиХ, као и породице погинули бораца. Након помена положени су вијенци и цвијеће на спомен-крсту на Војничком гробљу „Нови Зејтинлик“ гдје почива 949 погинулих бораца Сарајевско-романијског корпуса.
Начелник општине Соколац Милован Бјелица, рекао је да су ови дани веома битни како за Републику Српску, тако и за народ Сарајевско-романијске регије, јер су се ових дана водиле кључне офанзиве на тим просторима.
- На данашњи дан, 16. јуна, пробијен коридор један, пресјечена је саобраћајница и то је узето као Дан одбране Сарајевско-романијске регије, иако је та офанзива дуго трајала сигурно десет дана интезивне борбе. Сарајевско-романијска регија је веома битна и значајна за Републику Српску. Само и ово мјесто гдје се ми налазимо показује дио наше жртве коју смо поднијели за одбрану ових простора и за стварање Републике Српске. Велике жртве су пале. Наши борци су одбранили своја вјековна огњишта, јер је Сарајево било подијељен град за вријеме тог грађанског сукоба од 1992-1995. године. 1995. године су за „зеленим столом“ одузете територије нашем народу, нашим борцима и Републици Српској. Народ, свјестан улоге коју је имао али и великог неповјерења у тадашњу власт у Сарајеву под патронатом Алије Изетбеговића, одлучио је да све напусти, своју имовину, огњишта, институције и установе, и да дође у стабилне просторе ради учвршћивања Републике Српске. Српско Сарајево је дало огромну жртву овоме и можемо са сигурношћу рећи да је оно колијевка институција и околних општина. Српско-војничко гробље „Нови Зејтинлик“ и манастир на Равној Романији су печат РС. Учинићемо све да ово отргнемо од заборава и да се учвршћује та култура сјећања на све оно што се десило и никада не смијемо дозволити да нас неко окарактерише као један геноцидан народ. Борили смо се за слободу, и ако је негдје учињен злочин то се десило у Сарајеву над Сарајевским Србима“, истакао је Бјелица.
Предсједник Скупштине града Источно Сарајево, рекао је да је народ захваљујући тадашњем руководству о одлукама да се организује српски град Сарајево, доношењем одлуке 13. марта 1993. године, успио да се окупи и развија у пуном замаху.
- Ово је мјесто гдје би сви најрадије ћутали и тако одали пијетет свим погинулим борцима, а њих је овдје 949 сахрањених. Ово представља свето мјесто за српски народ. Срби су током 1995. године, страхујући за своје животе морали да напусте све оне општине у структури тадашњег Града Источног Сарајева. Порука је била да није било мјеста не само за оне који ту живе и раде, него и за оне коју су ту погинули бранећи свој град од 1992-1995. године. То представља најболније страдање Срба на овом простору, када су породице поред поднешене жртве морале и тијела својих погинулих пренијети на оваква мјеста, превасходно на Соколац. Послије свега овога и свих дешавања, мислим да је најбитније оно што смо добили од свих информација са Свесрпског сабора, да у наредном периоду српски народ да би опстао мора де се окупи и да има национално помирење, јер нас једино то заједништво може одржати у овим турбулентним временима, истиче Томић.
Обиљежавању је присуствовао и Зоран Антић, државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Владе Републике Србије, у име Одбора Владе Републике Србије који је представљао Владу Републике Србије на „Новом Зејтинлику“.
- Оно што је порука дана, због саме симболике неких других празника и датума који се данас обиљежавају, јесте да Срби никада нису водили освајачке ратове. Српски официри, витезови и борци никада нису чинили злочине и геноциде нити су силовали жене и дјецу. Они су се увијек часно борили за част отаџбине, за крст часни и слободу златну, бранећи само оно што је њихово и своје огњиште. И ових 963 живота угашених на једном мјесту у Одбрамбено-отаџбинском рату бранећи Сарајевско-романијску област јесу златним словима уписани на страницама наше историје. Србија и Српска су једно, српски свијет је нешто што је изнад нас под капом небеском. Никада нећемо одустати од тога да говоримо истину и да свим нашим славним и погинулим прецима и браћи и сестрама из најновијег рата, одајемо највише државне почасти јер они то заслужују, рекао је министар Антић.
Према његовим ријечима изгубити сина, брата, оца или неког члана породице је жртва већа од свих, па би требало да се највећи пијатет и пошта ода породицама погинулих бораца.
- Ову регију је бранио Сарајевко-романијски корпус који је за себе везао први корпус такозване „Армије Босне и Херцеговине“ који је бројао бар пет пута више војника. Ова регија је дала велику жртву како у рату, тако и послије рата. Простор градских општина, прије свега Српског Сарајева, је Детонски мировни споразум дат Федерацији БиХ, иако су то ови јунаци који овдје почивају успјели да одбране у рату и дали велике жртве, поручио је данас Небојша Видаковић, помоћник министра за Борачко инвалидску заштиту и заштиту цивилних жртава рата.
Да овакве годишњице морамо обиљежавати и не смијемо препустити забораву поднешену жртву Сарајевско-романијских јунака, поручиуо је данас изасланик предсједника Републике Српске Урош Бјелица.
- Уколико дође до заборава можемо угрозити и само постојање Републике Српске. Због тога ћемо се трудити да нас што више буде на оваквим окупљањима, јер не смијемо дозволити да се ова жртва заборави. Многи желе да нашу историју искриве, да направе њену ревизију, али се ми морамо борити против тога. Ми знамо да је наша историја богата добрим борцима који су своје животе положили у свим ратовима, па и у Одбрамбено-отаџбинском рату. Они су наш понос и захваљујући њима ми данас живимо у миру и као потпуно слободан народ, истакао је Урош Бјелица.
Обиљежавање овог значајног датума у организацији Одбора Владе Републике Српске настављено је служењем парастоса у манастиру Светог великомученика Георгија на Равној Романији, на чијим унутрашњим зидовима су уписана имена 4.210 српских бораца погинулих у одбрани Сарајевско-романијске регије.
На Војничком гробљу „Нови Зејтинлик“ на Сокоцу сахрањено је 949 погинулих бораца Сарајевско-романијског корпуса.
Сарајевско-романијски корпус формиран је 22. маја 1992. године према налогу Главног штаба Војске Републике Српске, а сједиште му је било у Лукавици. Непријатељске снаге покушале су извести 35 офанзива и покушаја уништења корпуса.
