Српска православна црква и вјерни народ свечано су прославили празник Вазнесења Господњег – Спасовдан, један од великих Господњих празника који нас духовно подсјећа на Христово Вазнесење на Небеса, али и на непролазну наду, васкрсење и уздизање српског народа у вјери и љубави Божијој.
На Спасовдан, 21. маја 2026. љета Господњег, у храму Вазнесења Господњег у селу Дрецељу код Олова, служена је Света Литургија и одржан традиционални Спасовдански сабор — крсна слава храма и села Дрецељ.
Света Литургија почела је у 9.00 часова, а служио ју је јеремонах Владимир, уз молитвено присуство вјерног народа. По завршетку Свете Литургије обављена је свечана литија око храма, током које су вјерници носили свете иконе и црквени барјак, који је овој светињи даровао Саша Николић са својом породицом.
Након литије, кум славе, мр Милорад Милићевић, заједно са јеромонахом Владимиром, преломио је славски колач, уз молитву за благослов, мир и напредак свих окупљених и њихових породица. Потом је служен помен погинулим борцима и невино пострадалим цивилима из ратова у двадесетом вијеку, уз молитвено сјећање на све који су животе положили за вјеру, слободу и свој народ.
У порти храма потом је одржан пригодан културно-умјетнички програм и историјски час, који је водила Невена Николић. О историји села Дрецељ говорио је Саша Николић, књижевник и епски пјесник, док је о знаменитим људима овога краја бесједио мр Милорад Милићевић, књижевник и пјесник. О значају обиљежавања Спасовдана у Дрецељу говорио је магистар спорта Драган Рабора из Пала.
Посебан духовни и национални печат сабору дали су гуслари из Хан Пијеска, Радивоје Витомир и Милан Нинковић, који су уз струне гусала казивали епске пјесме о православној вјери, српској традицији, чојству, јунаштву и историјском трајању српског народа. Као круна овогодишњег сабрања, у Дрецељу су одјекивали звуци фруле и двојеница, на којима је свирао мр Милорад Милићевић.
По завршетку програма, у Црквеном дому приређен је славски ручак, уз пригодне бесједе, здравице и звук гусала. Саша Николић је у свом обраћању нагласио да је храм у Дрецељу духовни мост између предака и потомака, истичући колико је важно да омладина долази у ову светињу, поред које почивају гробови њихових предака.
Окупљени Дрецељани са љубављу су евоцирали успомене на свој завичај, уз наду и договор да се и наредних година сабирају о Спасовдану у свом опустјелом, али никада заборављеном Дрецељу.
Дрецељ је, нажалост, страдао након потписивања Дејтонског мировног споразума, када су Срби, мјештани овога села, били принуђени да до 12. јануара 1996. године напусте своја вијековна огњишта, јер су Дрецељ и цијела Српска општина Олово издвојени из Републике Српске и припали Федерацији БиХ. Након одласка српског становништва, током љета 1996. године порушени су готово сви објекти у селу, па и тадашња капела.
На темељима порушене светиње 2012. године подигнут је храм Вазнесења Господњег, који је постао мјесто молитвеног сабирања, духовне обнове и чувања успомене на завичај. Око овог храма сваке године о Спасовдану окупља се вјерни народ, чувајући кроз вјеру, културу, књижевност и народне обичаје сјећање на своје коријене и своје претке.
Од 2017. године, након Свете Литургије, традиционално се одржава и културно-умјетнички програм, као свједочанство да Дрецељ живи у срцима својих људи и у молитвама сабраних око свога светог храма.
