Српска православна црква данас слави Пренос моштију Светог оца Николаја. Овај празник, уписан у црквени календар подебљаним словом, верници узимају за крсну славу.
Године 1087, у доба цара Алексија Комнена и патријарха Николе Граматика, а због навале муслимана на Ликију, тело Светог Николаја пренето је из Мира Ликијскога у Бари у Италији. Светитељ се јавио у сну једном свештенику у Барију и рекао му да се мошти пренесу у Бари, који је у то време био православни град.
Када су становници града сазнали да су им стигле чесне мошти великог угодника Божјег, одмах су им са епископима и свештеницима и иноцима и целокупним клиром црквеним изашли у сусрет. Положили су их потом у цркви светог Јована Претече крај мора.
За време преноса, догодила су се многа чудеса, како од додира моштију тако и од мира које је из њих точило. Исцелили су се болесни, хроми и слепи, глуви и бесомучни. Та чудеса и чудесна исцељења дешавају се и данас. Видевши чудеса, грађани Барија су у име Светог Николаја саградили велику и лепу цркву коју су скупоцено потом украсили. Направили су и кивот од сребра, позлатили га и окитили камењем.
Треће године по пренесењу из Мире позвали су околне архиепископе и епископе са њиховим клиром ради пренесења моштију светог Николаја у нову цркву. Када су дошли, положили су светитељеве мошти у сребрни кивот, пренели их у нову цркву подигнуту у светитељево име и поставили их у олтару, деветога маја. Пренели су и стари кивот, у коме су мошти донесене из Мире, поставили га у цркви и ставили у њега део руке од моштију светитељевих.
Од тада је установљено да се сваке године деветога маја празнује пренесење чесних моштију Светог Николаја, и то двоструко: и оно из града Мире у град Бари и оно из цркве светога Претече у цркву Светога оца Николаја Чудотворца.
Неколико година после пренесења чесних моштију светитељевих, сам Свети Николај јавио се једном монаху у граду Бари и наредио да се његове мошти ставе под свети престо у олтару. То је било и учињено, а чесне мошти точаху из себе свето миро.
