На простору Србије сачувани су трагови живота старији од 400 милиона година, а Србија и Република Српска ће кандидовати прекогранични Резерват биосфере „Тара–Дрина“ у оквиру Унесковог програма „Човјек и биосфера“, рекао је у интервјуу за Срну српски палеонтолог Срђан Маринчић из Завода за заштиту природе Србије.
Маринчић је навео да је ова иницијатива покренута с циљем унапређења заштите природе и развоја заштићених подручја на територији Србије и Републике Српске.
Он је истакао да је планирано да резерват обухвати Националне паркове „Тара“ и „Дрина“, Парк природе „Шарган – Мокра гора“, као и дио Парка природе „Златибор“.
ВЕЛИКИ БРОЈ ЛОКАЛИТЕТА ЧУВА ЗАПИСЕ О ВИШЕ ОД 600 МИЛИОНА ГОДИНА ГЕОЛОШКОГ ВРЕМЕНА
Маринчић је истакао да управо због геолошке разноврсности значај геонасљеђа Србије превазилази националне границе и не представља само свједочанство о прошлости једне земље, него је дио заједничке приче о историји планете Земље.
Он је указао да, иако површински мала, Србија у геолошком смислу има изузетно разноврстан и сложен простор, с обзиром на то да се налази на додиру великих геотектонских цјелина – Динарида, Вардарске зоне, Српско-македонске масе, Карпато-балканида и Панонског басена, што је условило настанак и очување изузетно богатог геолошког и палеонтолошког насљеђа.
Маринчић је рекао да велики број локалитета са бројним и разноврсним фосилним остацима биљака и животиња чува драгоцјене записе о некадашњим морима, древним екосистемима и сложеним геолошким процесима који су обликовали простор данашње Србије и обухвата широк распон геолошког времена, више од 600 милиона година.
Током тог дугог, каже, периода простор данашње Србије непрекидно мијењао, помјерали су се континети, нестајала древна мора, океани, језера, планине, живи свијет.
„Све то је оставило свој траг у стенама у виду фосила, а то су драгоцени сведоци великих промена које су обликовале Земљу и условиле њен данашњи изглед. Они нам омогућавају да завиримо у далеку прошлост и реконструишемо некадашњи свет“, рекао је Маринчић.
НАЈСТАРИЈИ ТРАГОВИ ЖИВОТА У СРБИЈИ ИМАЈУ ВИШЕ ОД 400 МИЛИОНА ГОДИНА
Маринчић је рекао да су најстарији до сада познати трагови живота на простору Србије сачувани у древним палеозојским морским седиментима, старим више од 400 милиона година.
„Фосили морских организама сведоче о времену када су поједини делови данашње Србије били прекривени древним морима, која су се током дуге геолошке историје више пута ширила и повлачила“, рекао је Маринчић у интервјуу поводом предстојеће изложбе у Београду „Трагови времена – геонасљеђе Србије“, која ће бити отворена у четвртак, 3. септембра, у Галерији САНУ.
Он је навео да се међу најстаријим познатим фосилима откривеним у источној Србији, издвајају изумрли колонијални морски организми – граптолити из силура, стари око 440 милиона година, као и трилобити из девона, односно древни морски зглавкари.
ЗА ВРИЈЕМЕ ДИНОСАУРУСА СРБИЈА БИЛА ПОД ДРЕВНИМ МОРЕМ ТЕТИСОМ
Маринчић је рекао да је у мезозоику, средњем добу живота на Земљи, периоду од прије око 250 до 65 милиона година, за вријеме постојања диносауруса, простор Србије својим највећим дијелом био под древним морем Тетисом, у којем су се издизала и нестајала бројна острва и гребени.
„Када су се први диносауруси појавили на планети, Србија је највећим делом била под морем“, рекао је Маринчић, те додао да се трагови фосилизованих морских организама данас могу пронаћи и на највишим планинским врховима.
Он је подсјетио да је крајем мезозоика, прије око 66 милиона година, током једног од највећих догађаја у историји живота на Земљи, коју је ударио астероид пречника око 10 до 15 километара, дошло до масовног изумирања великог броја врста, укључујући и диносаурусе.
„У то време одвијали су се снажни тектонски покрети у Земљиној кори, који су довели до издизања појединих делова копна и постепеног обликовања планинских венаца на простору данашње Србије“, рекао је Маринчић.
Он је навео да су трагови вулканске активности прије више десетина милиона година сачувани широм централне и источне Србије у облику вулканских и вулканокластичних стена, као и остатака некадашњих вулканских структура, палеовулканских купа.
ГЕОПАРК „ЂЕРДАП“ НА ЛИСТИ УНЕСКА – ЈЕДИНСТВЕН ПАЛЕОНТОЛОШКИ КОМПЛЕКС ОД ВЕЛИКОГ ЗНАЧАЈА
Маринчић је истакао да посебно мјесто у геолошкој причи Србије заузима Геопарк „Ђердап“, први геопарк у Србији, који је 2020. године уписан на листу Унескове Глобалне мреже геопаркова.
Он је указао да је Ђердапска клисура најмаркантнији дио тока Дунава и најдужа клисура-пробојница у Европи, дуж које су сачувани су бројни и разноврсни објекти геонасљеђа, који свједоче о готово свим важнијим етапама геолошке историје овог простора.
Маринчић је рекао да се посебно истиче тајанствени кањон Бољетинске реке усјечен у јурске и кредне стијене старе око 170 до 113 милиона година, а ту су сачувани бројни фосили изумрлих морских мекушаца, амонита и белемнита.
„Они сведоче да је овај простор некада био део древног мора Тетиса. Заједно са Бољетинским брдом и Гребеном, кањон чини јединствен палеонтолошки комплекс од великог научног значаја. Кањон Бољетинске реке је заштићен као објекат геонаслеђа у оквиру Националног парка Ђердап“, навео је Маринчић.
