У Старом Броду на Дрини код Вишеграда, 7. септембра, служен је помен за више од 6.000 српских цивила са Сарајевскороманијског подручја, који су прије 77 година брутално убијени у вишедневном покољу који су починиле усташке, муслиманске и њемачке формације.
У Старом Броду на Дрини код Вишеграда, 7. септембра, служен је помен за више од 6.000 српских цивила са Сарајевскороманијског подручја, који су прије 77 година брутално убијени у вишедневном покољу који су починиле усташке, муслиманске и њемачке формације. Као дан највећег страдања памти се 22. март 1942. године, када се прославља православни празник Младенци. Српски народ и нејач, нашао се у гротлу хладне, набујале Дрине, која је за многе постала вјечно коначиште.
O страдању Срба са подручја Сарајева, Сокоца, Олова, Кладња, Рогатице, Хан Пијеска и Вишеграда деценијама се није говорило. Комунистичка власт је негирала ова дешавања зарад очувања братства и јединства у бившој држави. Тако је било све до почетка осамдесетих година прошлог вијека. Српски писац Момир Крсмановић, који је као дјечак од девет година свједочио бројним страдањима, мучењима и погубљењима српског живља, 1983. године објављује роман „Тече крвава Дрина“ који је базиран на чињеницама, истинским личностима и свједочењима преживјелих. Грађу за роман прикупљао је пуну деценију.
Уз подршку блаженопочившег митрополита дабробосанског Николаја, 2008. године, у Старом Броду, подигнут је споменик и одржан први помен недужно страдалим Србима. Трудом и добротом племенитих људи изграђена је капела и крст да свједоче о голготи српског народа. Ове године, помен српским жртвама служио је Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански Хризостом са свештенством. Освештан је и Спомен-музеј старобродским жртвама у којем је постављено 27 скулптура са 39 ликова, које симболизују језиво страдање. У свом обраћању митрополит Хризостом је рекао да ће ове године бити покренута процедура канонизације, како би старобродски страдалници били проглашени светим мученицима.
- То је начин да се одужимо онима који су немилосрдно убијени, масакрирани и бачени у хладну Дрину, онима о којима се више деценија ћутало и чија је судбина била сакривена. Молимо се Богу за њих, да их смјести тамо гдје почивају праведни, јер никаквог гријеха нису учинили осим што су били Срби православне вјере и што су били осуђени на истребљење. Од њих морамо тражити опроштај, јер су били заборављени свих ових година. Неки су знали, неки тихо шапутали, а неки нису смјели да говоре, јер је то била строга тајна. Господ је казао да нема тајне која се неће открити. Тако је откривена тајна злочина који је овдје почињен. Овај дан ће остати записан у историји српске цркве и српског народа – рекао је митрполит Хризостом.
Милорад Ћебић један је од малобројних преживјелих свједока који се и у осмој деценији живота сјећа и свједочи о страдању своје породице и свог народа.
- Тог прољећа 1942. године снијег се нагло отопио. Дрина је била набујала. И онај ко је знао да плива, жив је није могао препливати. Отац је погинуо бранећи село од усташа, а покојна мајка, која је била мудра и вриједна, пребацила је доста чланова наше фамилије на десну обалу. Оставила ме је са стрином како би претјерали неколико оваца да не би умрли од глади. Када су чамџије обуставиле превоз преко ријеке били смо препуштени сами себи. Низ литице и стијене у вечерњим сатима силазили су муслимани и усташе и у кањону Дрине убијали, мучили и масакрирали нејаки народ, који није могао да се брани. Слика дугих дјевојачких бијелих хаљина које се расцвјетавају у мутној Дрини, још је пред мојим очима. Сиротиња је давала посљедњи динар, злато, дукате да пређе на другу обалу. Мајка ми је касније убијена, а као сироче боравио сам по домовима од Србије па до Пољске – кроз сузе се присјећа Ћебић.
Да без великих идеја не настају ни велика дјела говори ентузијазам протојереја ставрофора Драгана Вукотића, који је својим несебичним залагањем међу првима иницирао изградњу сада већ Спомен-комплекса у Старом Броду.
- Слава и хвала Богу који нас је удостојио да славимо и ми мученике и претке наше. Крв наших предака и наших мученика који су овдје пострадали чекала нас је 77 година, да на један достојанствен начин затражимо опроштај од њих и измирење са њима. У почетку ми није било јасно како нико од претходних власти није проговорио ни једну једину ријеч, а камоли да је подигао било какво знамење. Питао сам се како једна мајка са својом дјецом може да скочи у Дрину, да младе дјевојке са својом пјесмом уђу у хладне таласе, да наши старци и старице исто тако крену за њима и запечате своје животе. Данас, након 12 година од како смо почели градити овај споменкомплекс и слушајући преживјеле свједоке, слике на овом мјесту су много јасније. Бјежећи од усташа и силазећи низ планине у збјеговима, народ је наилазио на застрашујуће призоре – осакаћену дјецу, обешчашћене дјевојке, распорене мајке. Било им је јасно да је Дрина једини спас. Чекало се дуго, али смо освештали музеј достојан сваке жртве, сваког дјетета, сваке мајке, старца и старице који овдје пострадаше. Добили смо мјесто на ком ће свако моћи да види страхоте које је доживио српски народ Сарајевско-романијске регије – истакао је у свом обраћању ставрофор Вукотић.
Спомен-музеј посвећен старобродским жртвама изграђен је уз помоћ добротвора. Господа Спасоје Албијанић и Миодраг Давидовић даривали су средства и омогућили изградњу музеја и израду скулптура, које је осам мјесеци вајао умјетник Бојан Микулић. Архитектонско рјешење осмислио је архитекта Новица Мотика из Зворника.
- Стојимо над гробницом више од шест хиљада мученика српских, на мјесту гдје се питамо је ли ово мит или је стварност. Седам деценија напаћене душе чекале су овај дан. Над Дрином се сабрао сабор светих душа које нас на чудесан начин спајају са Свевишњим Створитељем. Потресна су Спомен-музеј посвећен старобродским жртвама изграђен је уз помоћ добротвора казивања преживјелих свједока који се појавише тек након пола вијека. На овом мјесту будуће генерације учиће шта је преживио овај страдални народ у 20. вијеку. Подари нам Господе снаге да одолимо и да се на овом мјесту ријеч истине чује, подари покој душа страдалника, заустави суноврат и страдање и ране ми роду зацијели, да се никад више овакав злочин не понови; да не судимо ми никоме, јер си Ти једини праведни судија, који даје свакоме по дјелима његовим – бесједио је господин Албијанић.
Обиљежавању 77 година од стравичног злочина над Србима у Старом Броду и Милошевићима присуствовали су српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик, предсједница Републике Српске Жељка Цвијановић, премијер Српске Радован Вишковић, делегација Народне скупштине Републике, бројни начелници општина Сарајевско-романијске регије, представници јавног и политичког живота Републике Српске и остале званице.
У режији глумице Иване Жигон изведена је упечетљива сценскомузичка поема „Страдање Срба на Дрини 1942. године“.
Сценарио је рађен по мотивима књиге „Заборављени злочин – Стари Брод“, књизи „Тече крвава Дрина” Момира Крсмановића, по стиховима светог владике Николаја Велимировића и стиховима пјесника Бора Капетановића.
