Прије 84 године у крагујевачким Шумарицама стријељано је око 3.000 недужних грађана, међу којима је било и око 300 ђака и наставника, и то је био један од највећих ратних злочина њемачке војске у Другом свјетском рату на територији бивше Југославије.
Стријељање је било одмазда за погибију десет њемачких војника и рањавање њих 26 у нападу партизана 16. октобра 1941. на Трећи батаљон 749. пјешадијског пука Вермахта.
Одмазду су Нијемци почели 19. октобра у селима Маршићу, Илићеву и Грошници.
Тада је, према историјским изворима, стријељано 416 мјештана, што није било ни близу квоте коју су Нијемци тада прописали – 100 за једног.
Да би испунили себи постављену крваву квоту, њемачки фашисти су 20. октобра почели да хапсе грађане Крагујевца, а 21. октобра да их стријељају.
Скоро да нико није ни покушао да побјегне, плашећи се посљедица за своје породице, а Нијемци су се послужили триком да је све због замјене личних карата.
Ухапшене људе су затворили у касарну „Танаско Рајић“ и одатле их одвели на стријељање 21. октобра.
За три дана је стријељано око 3.000 људи, а међу њима и око 300 ђака и то не само у Крагујевцу, него и у Јадру и Краљеву.
У Србији се 21. октобар обиљежава као Дан сјећања на српске жртве у Другом свјетском рату.
Спомен парк „Крагујевачки октобар“, у оквиру којег је и Музеј „21. октобар“, али и пјесма Десанке Максимовић „Крвава бајка“ чувају сјећање на стрељане грађане.
У Музеју „21. октобар“, између осталог, изложене су личне ствари страдале дјеце – капе, ђачке књижице, оредни, документа, све оно што су имали код себе када су стрељани.
Прво окупљање породица и родбине настрадалих у Шумарицама одржано је 1944. године.
Спомен-парк „Крагујевачки октобар“ основан је 1953. године са жељом да очува успомену на стријељану дјецу и грађане, да његује културу скећања и шири идеју мира и толеранције кроз разноврсне меморијалне и умјетничке манифестације и активности.
Велики школски час крај споменика стријељаних ђака и професора одржава се од 1971. године.
