У Сарајеву тренутно живи тек три одсто Срба, док их је прије посљедњег рата било 27 одсто, због чега се више не може говорити да је то мултиетнички град, изјавио је министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Душко Милуновић.

„Срби су сада у Сарајеву статистичка грешка и ово више није мултиетнички град. Зато се са највећим уважавањем морамо присјећати тешке жртве сународника“, рекао је Милуновић на конференцији за новинаре у Бањалуци поводом сутрашњег обиљежавања 26 година од егзодус сарајевских Срба.

Он је истакао да су сарајевски Срби, након потписивања Дејтонског мировног споразума, морали да напусте вјековна огњишта која су у одбрамбено-отаџбинском рату крвљу одбрањена.

„Нису хтјели да оставе ни своје покојнике чије остатке су пренијели на гробље `Мали Зејтинлик` у Сокоцу“, рекао је Милуновић.

Он је најавио да ће на Војничком спомен-гробљу „Мали Зејтинлик“ на Сокоцу и у Манастиру Светог великомученика Георгија на Равној Романији сутра обиљежено 26 година од егзодуса 120.000 сарајевских Срба.

На Војничком спомен-гробљу „Мали Зејтинлик“ на Сокоцу у 12.00 часова биће служен помен, положени вијенци и обраћање званичника, док ће у 13.00 часова бити служен парастос у Манастиру Светог великомученика Георгија на Равној Романији.

Егзодус 120.000 Срба из Сарајева представља низ догађаја који су услиједили након потписивања Дејтонског споразума, када је пет општина Српског Сарајева у цјелини припало Федерацији БиХ, док је других пет подијељено између Републике Српске и ФБиХ, гдје су Срби углавном добили периферна, ненасељена и рурална подручја.

Српски борци зауставили су 35 офанзива муслиманско-хрватске војске, одбранили домове, а онда су Илијаш, Грбавица, Илиџа, Рајловац, Хаџићи, Мрковићи, Нахорево и друга насеља, према Дејтонском споразуму, припала ФБиХ.

Бјежећи из својих кућа и са имања сарајевски Срби су понијели само најнеопходније ствари, а многи су се одлучили да премјесте посмртне остатке чланова својих породица.

Прво су почеле појединачне ексхумације, а потом и организовано ископавање посмртних остатака и преношење на локацију данашњег Војничког спомен-гробља на Сокоцу, али и у друга мјеста источног дијела Републике Српске у која су избјегле њихове породице.

Војничко спомен-гробље на Сокоцу настало је у јануару 1996. године и у њему су сахрањени посмртни остаци око 1.000 бораца Војске Републике Српске.

Како је ово гробље уређено по узору на српско војничко гробље „Зејтинлик“ у Солуну, овај јединствени спомен-комплекс назван је „Мали Зејтинлик“ уз благослов Српске православне цркве.

Вишедневни програм обиљежавања 26 година од егзодуса сарајевских Срба организује Одбор Владе Републике Српске за његовање традиције ослободилачких ратова.