Иста слика из године у годину
Иста слика може се видјети из године у годину, истичу мјештани и активисти. Чим ријеке Лим и Тара набујају па покупе сав отпад са обала, који затим плута километрима и на крају заврши надомак бране „Хидроелектрана на Дрини“.
Дејан Фуртула, предсједник Удружења грађана „Еко Центар“ Вишеград, за „Независне новине“ каже да се иста сцена понавља из године у годину, али да је тренутни проблем настао након велике поплаве око Бадњег дана.
Ситуација је све гора
– Ту је између 8.000 и 10.000 кубних метара отпада. Ситуација је све гора, а највише трпе становници Вишеграда, јер тај отпад нама долази из четири општине узводно. То је велики еколошки проблем, јер сав тај отпад завршава на градској депонији, и тако цијеле године, па изгледа као да смо ми овдје регионална депонија – наглашава Фуртула.
Како каже, „до сад су се састајали представници министарства екологије Србије, Црне Горе и БиХ, односно Републике Српске, али ништа није урађено“.
Постављање више ланчаница
– Нпр. милиони КМ се улажу у ХЕ ‘Бук Бијела’, а не може се уложити два милиона да се проблем отпада једном заувијек ријеши. Још 2017. године су ‘Хидроелектране на Дрини’ поставиле ланчанице на двије локације, али постоје градови у којима вјероватно народ баца отпад уз ријеку и кад је висок водостај, тај отпад завршава у Вишеграду, те плута километрима до хидроелектране, која једина чисти овај отпад – наводи он те додаје да се они боре за постављање више ланчаница у општинама узводно, да би свако прикупљао свој отпад.
– Кад би свака општина постави ланчанице на својој територији, тада бисмо имали тачан увид одакле тај отпад долази. У задњих 10 година сам обишао све општине, а дио отпада долази и из Рогатице, Фоче, Горажда, Рудог те Прибоја. Радници ‘Хидроелектрана’ неуморно чисте, али то није довољно, јер морају да се укључе све три државе и да се ангажују активисти. Ми смо радили међународне пројекте за сателитско праћење овог отпада, куповину ланчаница и донацију општина, али надлежна министарства у Републици Српској нису имала слуха за наш проблем – каже он.
Недељко Перишић, директор предузећа „Хидроелектране на Дрини“, за „Независне новине“ наводи да, осим њих, плутајући отпад из Дринског језера вади и хидроелектрана Бајина Башта, односно „Електропривреда Републике Србије“.
– Морам нагласити да ‘Хидроелектране на Дрини’ Вишеград то раде из једног разлога, јер кад не бисмо то смеће чистили, врло брзо бисмо дошли у проблем, јер би пропусти на брани, до којих вода иде на турбине, били запушени, и ми не бисмо могли радити. Уколико ми то не бисмо радили, не бисмо се могли ни бавити основном дјелатношћу, а то је производња електричне енергије – наглашава Перишић.
Наводи да су у овој години ХЕ у Вишеграду највећи произвођач електричне енергије у Републици Српској.
Одакле долази отпад?
И Младен Ђуревић, начелник Вишеграда, за „Независне новине“ истиче да је плутајући отпад на ријеци Дрини вишегодишњи проблем, као и да највећи дио, можда и 90 одсто, долази из ријека Лим и Тара у Дрину, понајвише из Србије.
– С обзиром на то да је у посљедњих мјесец дана било великих падавина, сав тај отпад, од којег око 70 одсто дрвета, дошао је у великим количина. Када се подигне ниво ријека, све што је на обалама доспије у воду, а низводно заврши у Вишеграду – каже Ђуревић.
Апел начелника општине Вишеград
Они су, како каже, са представницима „Хидроелектрана на Дрини“, надлежних министарстава за екологију Србије, Црне Горе и Републике Српске, те начелницима општина у сливу ових ријека имали састанке, те су доносили закључке, а један од спроведених је да Република Србија, тј. ХЕ Бајина Башта учествује у чишћењу тог смећа, док ХЕ у Вишеграду са својим капацитетима вади тај отпад, свакодневно.
Апеловао је на све општине у сливовима ријека Тара, Лим и Дрина, да њихови представници, уколико већ нису, уреде депоније, те санирају нелегалне, а да на одређеним дијеловима поставе ланчанице, као што је то урадила ХЕ у Вишеграду.
