У Сокоцу је данас полагањем вијенаца на Спомен-костурницу у Парку бораца Романије на коме су уклесана имена 971 борца и пригодним програмом обиљежен 27. јул, 85 година од Дана устанка народа Босне и Херцеговине против фашизма у Другом свјетском рату и Дана устанка против фашизма на Романији.
Обиљежавање је почело обраћањем присутнима предсједника Општинског одбора СУБНОР-а Соколац и члана предсједништва СУБНОРА-а Републике Српске Миливоја Јанковића.
- Његујући традицију народноослободилачке борбе и сјећања на цивилне и војне жртве, обиљежавамо 27. јул – Дан устанка. Волим рећи да је Романија, поред Крајине, Лике, Кордуна, Црне Горе и Србије, била једно од подручја на којима су устанци најснажније буктали на српским територијама. Формирање Романијског партизанског одреда, формирање његовог штаба, прве оружане борбе и напад на усташку постају у Жљебовима, које је ослобођено 30. јула, а затим и ослобођење Мокрог 9. августа, представљали су почетак стварања слободне територије. Романијски партизански одред постепено је јачао са 41 борца на 250, а касније и на 3.600. Дао је 1.150 погинулих бораца, а нажалост, Романија је имала и више од 5.500 цивилних жртава. Када томе додамо и око 6.000 жртава на подручју Старог Брода код Вишеграда, видимо колика је била улога Романије у Другом свјетском рату – поручио је Јанковић.
Начелник општине Соколац Страхиња Башевић је навео да се обиљежава почетак борбе против тог зла које се, нажалост, и данас намеће као неки систем вриједности са Запада.
Према његовим ријечима, поново се окупља једна идеологија за коју се мислило да је остала у прошлости, али изгледа да се поново оживљавају духови нацизма, нацистичких окупљања и идеја освајања и покоравања Европе.
- Порука данашњег дана треба да буде да је та борба, у ствари, окупила народ и да и данас треба да пренесе поруку о јединству свих Срба. Подјеле на четнике и партизане, на два покрета која су постојала у то вријеме, биле су, како многи сматрају, наметнуте с циљем слабљења српског корпуса и одбране која је била организована против сила зла које су тада наступале на овим просторима. Романија је изњедрила 22 народна хероја. То нису били хероји једне или друге стране, већ хероји овог народа који су у то вријеме водили борбу. Из тога треба да извучемо поуку да различити центри моћи и интереса поново покушавају да нас подијеле на разне начине. Треба да останемо окупљени, јер је то наша највећа снага у суочавању са свим изазовима. Српски народ је кроз историју много пута страдао, али је опстао. Данас живимо у држави коју смо, нажалост, поново платили крвљу. Зато треба да извучемо поуку да само јединствени можемо издржати све изазове који су пред нама – нагласио је Башевић.
Почасни генерал Војске Републике Српске у пензији Милан Јоловић Легенда је истакао да треба развијати свијест код младих људи да је у 20. вијеку највећа тековина српског народа била управо борба против највећег зла, а то је фашизам и нацизам.
- Понекад будем разочаран што ово није масовније обиљежено, како би наши млади знали због чега обиљежавамо овај дан. Нажалост, послије Другог свјетског рата подијељени смо на четнике и партизане. Та подјела је остала до данас, па се и даље упире прстом и говори да су неки били четници. То су била два покрета која су, можемо рећи, била антифашистичка и чији су припадници дали своје животе. Моја покојна бака, иако потичемо из комунистичке породице, говорила нам је често, да није било четника, питање је да ли би иједно српско село остало живо на романијској регији. Из тог разлога треба развијати свијест код младих људи да се овај дан мора масовније обиљежавати – навео је Јоловић.
Вијенце на Спомен-костурницу у Парку бораца Романије, положиле су делегације Града Источно Сарајево, Општине Соколац, општинских одбора СУБНОР-а Соколац, Пале, Рогатица и Хан Пијесак, Борачке Организације општине Соколац, Организације старјешина ВРС Соколац, као и делегација Скупштине СУБНОР-а Републике Српске.
