Важно је да се Срби на тешке и болне датуме окупљају и памте кроз какве су патње прошли као народ да би данас имали слободну Републику Српску, јаку, стабилну и способну да свој народ заштити од неких нових „Олуја“ и „Маестрала“, рекао је вршилац дужности директора „Аутопутева Српске“ Радован Вишковић.
„Само уз такву Републику Српску и матицу Србију, српски народ на овим просторима има гаранцију да ће, бар у 21. вијеку, дочекати правду и поштовање за све невине жртве и крв проливену на првим линијама одбране наше слободе и права на опстанак на вјековним огњиштима наших предака и завјету за будућност наших потомака“, навео је Вишковић поводом Дана сјећања на страдале и прогнане Србе током хрватске злочиначке акције „Олуја“ и погрома Срба из Републике Српске Крајине.
Он је навео да сваки почетак августа од 1995. године до данас изнова у сјећање враћа тешке и мучне сцене непрегледних колона возила, трактора, аутобуса, камиона и у њима људи, жена, дјеце, беба, старијих људи и готово угашених погледа, несвјесних свијета око себе, панике, страха, бола, неизвјесности.
Вишковић је додао да су прогнани Срби тада иза себе оставили вјековна огњишта, бјежећи пред разулареним припадницима хрватске војске и полиције, покушавајући да спасу голи живот и живу главу на раменима, саопштено је из „Аутопутева“.
„Оне који су остали да сачувају кућни праг, годинама касније породице су проналазиле по бројним масовним гробницама, а остаће запамћено и бестијално дејствовање хрватске авијације по цивилима у колони на Петровачкој цести“, подсјетио је Вишковић.
Он је додао да је Хрватска на самом крају 20. вијека успјела оно што јој није пошло за руком педесет година раније – етнички је очистила територију, затирући сваки траг постојања српског народа на тим просторима.
„И све то пред очима цијелог свијета, који је нијемо посматрао незапамћену голготу страдалничког српског народа, који се кроз цијели 20. вијек осипао и бројчано смањивао, а опет био оптуживан од сопствених џелата да је главни генератор кризе и ратова на подручју бивше СФР Југославије“, навео је Вишквић.
Злочиначка акција „Олуја“ почела је 4. августа 1995. године офанзивом хрватске војске и полиције, те јединица ХВО-а на подручју Баније, Лике, Кордуна и сјеверне Далмације, током које је са вјековних огњишта протјерано више од 220.000 крајишких Срба.
На ажурираној евиденцији „Веритаса“ налазе се имена 1.904 погинула и нестала Србина у току и послије ове акције, међу њима је 1.250 цивила од којих су око три четвртине биле старије од 60 година.
Међу жртвама је и десеторо дјеце млађе од 14 година и 566 жена, од којих су око четири петине биле старије од 60 година.
Међународни суд правде је у пресуди из фебруара 2015. године „Олују“ оквалификовао као етничко чишћење, али не и као геноцид иако свјетски експерти за ту област тврде да је та операција имала све карактеристике геноцида.
