Мандатар за састав нове Владе Републике Српске Радован Вишковић на посебној сједници Народне скупштине Републике Српске предложио је чланове будуће Владе и затражио подршку посланика.
За министра финансија предложена је Зора Видовић, рођена 1954. године у Доњим Срђевићима, општина Србац. Основну школу и Гимназију завршила је у Српцу, а Економски факултет 1978. године у Београду. У професионалној каријери била је финансијски руководилац у предузећу „Стирокарт“ Србац, директор Управе прихода у Српцу, србачких филијала „Бањалучке банке“ и „Балкан инвестмент банке“, те директор „Живинопродукта“ и Микрокредитне организације „Микрокредит“ у Српцу.
Видовићева је била и посланик у Народној скупштини Републике Српске у два мандата, директор Пореске управе Републике Српске и министар финансија у Влади Републике Српске. По националности је Српкиња.
На чело Министарства унутрашњих послова Републике Српске предложен је Синиша Каран, који је рођен 1962. године у Грабовцу, општина Бели Манастир. У Купресу је завршио основну школу и Гимназију, а дипломирао је на Факултету политичких наука у Сарајеву. Магистарске студије завршио је на Правном факултету Универзитета у Бањалуци, гдје је одбранио и докторску дисертацију.
Редовни је професор на Правном факултету Паневропског универзитета „Апеирон“, Бањалука и Факултету за безбједност и заштиту Независног универзитета у Бањалуци. Радио је у органима унутрашњих послова на радним пословима и задацима: командира Станице полиције Купрес, секретара СУП-а Купрес, начелника Одјељења криминалитета Станице јавне безбједности Центар Сарајево, начелника Управе за сузбијање криминалитета МУП-а Републике Српске, начелника кривичних истрага у Сипи, те начелника Финансијско-обавјештајног одјељења Сипе.
У Служби предсједника Републике Српске обављао је послове савјетника предсједника за безбједност, те генералног секретара предсједника Републике Српске, а у последњем сазиву Владе Републике Српске обављао је послове фенералног секретара Владе Републике Српске. По националности је Србин.
За министра за научно-технолошки развој, високо образовање и информационо друштво Републике Српске предложен је Жељко Будимир. Рођен је 1977. године у Санском Мосту. Од 1995. године живи у Бањалуци, гдје завршава Правни факултет. На Факултету политичких наука магистрира, а на Факултету политичких наука у Београду стиче звање доктора политичких наука. Изабран је у звање доцента на Универзитету у Бањалуци.
На почетку професионалне каријере радио је у компанији „Телеком Српске“ као руководилац Сектора за правне послове. Од 2020. године савјетник је српског члана Предсједништва БиХ за међународне односе. По националности је Србин.
На позицију министра саобраћаја и веза Републике Српске предложен је Недељко Чубриловић. Рођен је 1953. године у Крупи на Врбасу. Дипломирао је на Машинском факултету Универзитета у Бањалуци. Радио је у привреди, на пословима од конструктора до директора.
Обављао је функцију предсједника Извршног одбора Бањалуке. Више пута је биран за одборника у Скупштини града и за посланика у Народној скупштини Републике Српске. У два мандата обављао је функцију министра саобраћаја и веза Републике Српске. Био је предсједник 9. и 10. сазива Народне скупштине. По националности је Србин.
За министра енергетике и рударства Републике Српске предложен је Петар Ђокић. Рођен је 1961. године у Брчком, а по занимању је дипломирани економиста. Обављао је више високих политичких дужности на нивоу дистрикта Брчко. У више мандата је биран за народног посланика у Народној скупштини Републике Српске, а два пута је биран за предсједника Народне скупштине Републике Српске.
Обављао је дужност министра рада и борачко-инвалидске заштите у периоду од 2011. до 2014. године, а од 2014. до 2018. године функцију министра индустрије, енергетике и рударства Републике Српске. У другом мандату Владе од 2018. до 2022. године обављао је дужност министра енергетике и рударства Републике Српске. По националности је Србин.
Позиција министра здравља и социјалне заштите Републике Српске поново је повјерена Алену Шеранићу. Рођен је 1977. године у Бањалуци, гдје је завршио основну школу и Гимназију. Медицински факултет је завршио на бањалучком Универзитету. Завршио је и додатну едукацију из породичне медицине, те специјализацију из епидемиологије. Мастер тезу одбранио је у оквиру програма Кил Универзитета у Великој Британији.
По завршетку факултета, као доктор медицине, радио је три године у Дому здравља Кључ, након чега је каријеру наставио на различитим позицијама у Министарству здравља и социјалне заштите Републике Српске. У мају 2018. године именован је на функцију министра науке и технологије, а од октобра 2018. године, по овлашћењу предсједнице Владе Републике Српске обављао је и функцију министра просвјете и културе.
У претходном сазиву Владе Републике Српске, од децембра 2018. године, био је министар здравља и социјалне заштите Републике Српске. По националности је Бошњак.
За министра за европске интеграције и међународну сарадњу Републике Српске поново је предложен Златан Клокић. Рођен је 1983. у Прњавору, гдје је завршио основну и средњу школу, док је Електротехнички факултет завршио у Бањалуци. Радио је у предузећу „Електрокрајина“ а.д. Бањалука, радна јединица „Електро-дистрибуција“ Прњавор, а обављао је и послове руководиоца радне јединице.
Крајем децембра 2014. именован је за министра за економске односе и регионалну сарадњу, док је у периоду од 2018. до 2022. године обављао функцију министра за европске интеграције и међународну сарадњу. По националности је Бошњак.
На позицију министра просвјете и културе Републике Српске предложена је Жељка Стојичић. Рођена је 1959. године у Мркоњић Граду. Основну и средњу школу завршила је Мркоњић Граду, а Економски факултет у Сарајеву. Радила је на пословима плана и анализе у Радној заједници „Мањача“ Мркоњић Град, била је шеф рачуноводства у Шумском газдинству „Лисина“, начелник Одјељења за финансије у општини Мркоњић Град, начелник општинског Одјељења за привреду и финансије, помоћник министра у Ресору за буџет и јавне финансије у Министарству финансија Републике Српске, те два пута је бирана за посланика у Народној скупштини Републике Српске.
У оба мандата обављала је функцију потпредсједника Народне скупштине Републике Српске. По националности је Хрватица.
За министра за просторно уређење, грађевинарство и екологију Републике Српске предложен је Бојан Випотник, који је рођен 1982. године. Дипломирао је на Универзитету за пословни инжењеринг и менаџмент у Бањалуци. Радио је у Комерцијалној банци Бањалука као стручни сарадник и виши стручни сарадник, био је директор предузећа Нова консалтинг, те шеф Кабинета министра просвјете и културе. По националности је Хрват.
Позиција министра привреде и предузетништва Републике Српске повјерена је Војину Митровић. Рођен је 1961. године у бијељинском селу Доњи Бродац. Основну и средњу школу завршио је у Бијељини, док је диплому машинског инжењера стекао на Факултету техничких наука у Новом Саду гдје је и магистрирао, а затим и докторирао.
Радио је на Факултету техничких наука у Новом Саду, у фабрици „Мајевица“ у Бачкој Паланци, у Фабрици „Панафлекс“ у Бијељини, те био директор у фирми „Октан промет“. У октобру 2014. осваја посланички мандат у Народној скупштини Републике Српске. На Општим изборима 2018. године освојио је мандат у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ.
Од децембра 2019. именован је за министра комуникација и транспорта у Савјету министара. На општим изборима одржаним ове године освојио је мандат посланика у Народној скупштини Републике Српске. По националности је Србин.
За министра пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске предложен је Саво Минић. Рођен је 1974. године у Шамцу. Основну школу је завршио у Доњој Дубици, општина Оџак, а средњу школу у Шамцу и Бијељини. Завршио је Правни факултет у Бањалуци, те стекао звање магистра, а потом и доктора правних наука. Положио је и правосудни и адвокатски испит. Бавио се адвокатском дјелатношћу, два мандата је обављао дужност начелника општине Шамац, те био директор Агенције за аграрна плаћања и директор привредног друштва „Калдера Компани“ Лакташи. По националности је Србин.
Министар трговине и туризма Републике Српске требало би да буде Севлид Хуртић. Рођен је 1970. године у Добоју. Основну и средњу школу завршио је у Добоју, а дипломирао је на Економском факултету, гдје је касније стекао звање магистра, а потом и доктора економских наука. Био је одборник у Градској скупштини Добој, предсједник Скупштине града, а на посљедњим изборима изабран је за посланика у Народној скупштини Републике Српске. По националности је Бошњак.
За министра правде Републике Српске предложен је Милош Букејловић. Рођен је 1989. године у Добоју, гдје је завршио основну и средњу школу, а Правни факултет у Новом Саду. Радио је у Агенцији за развој малих и средњих предузећа Добој, Градској управи, био је секретар, потпредсједник и предсједник Скупштине града Добој, те директор предузећа „Електро Добој“. По националности је Хрват.
Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске требало би да буде Драгослав Кабић, који је рођен 1972. године у Приједору. Основну и средњу грађевинску школу завршио је у Приједору. По занимању је мастер инжењер грађевинарства, а звање је стекао на Универзитету у Београду. У досадашњој пословној каријери био је руководилац техничких послова у АД „Водовод“ Приједор и начелник Одјељења за саобраћај, комуналне послове и заштиту животне средине и имовинско-стамбене послове у Градској управи.
Био је одборник у Скупштини града Приједор у два мандата и посланик је у Народној Скупштини Републике Српске. Био је припадник Одбрамбено-отаџбинског рата. По националности је Србин.
На позицију министра управе и локалне самоуправе Републике Српске предложена је Сенка Јујић. Рођена је 1963. године у Дубици. Дипломирала је на Правном факултету у Бањалуци. Радила је у Општинској управи друштвених прихода у Дубици, тамошњој Станици јавне безбједности, у Општинском секретаријату за привреду и финансије и Јавној установи Центар за социјални рад у Козарској Дубици, а од 2020. године је министар управе и локалне самоуправе. По националности је Бошњакиња.
Министар за породицу, омладину и спорт Републике Српске требало би да буде Дадо Доган, који је рођен 1988. године у Јајцу. Средњу техничку школу завршио је у Брчком, а дипломирао је на Високој грађевинско-геодетској школи струковних студија, одсјек архитектура у Београду.
Радио је у Јавном предузећу „Комунално Брчко“, те био запослен у Општинској управи Пелагићево и у Јединици за имплементацију Регионалног стамбеног програма у оквиру Републичког секретаријата за расељена лица и миграције. По националности је Бошњак.
