Проблеми са менталним здрављем могли би бити сљедећа здравствена криза након пандемије вируса корона, истиче психолог са Пала Слађана Ђаковић.
Према њеним ријечима, колико је пандемија утицала на људе не само у БиХ него и у цијелој Европи говори извјештај са посљедњег засједања Европског парламента гдје су посланици нагласили забринутост за ментално здравље и затражили предузимање мјера по том питању.
„Особе млађе животне доби су се теже суочавале са комплетном ситуацијом, због недостатка искуства. НЈихова дневна рутина је први пут била у потпуности измијењена. Мени су се лично највише јављале особе са одређеним обиљежјима личности, у већем проценту женске и особе млађе животне доби, али и оне које су имале раније неко трауматско искуство. Имали су и прве назнаке неког менталног поремећаја“, прича Ђаковићева за Срну.
Ђаковићева истиче да је највише било особа са симптомима паничних напада, анксиозности, депресије, те да је маргинализована скупина становника била највише ментално угрожена.
Према њеним ријечима, живот у данашњем времену након пандемије, времену промјена, инфлације, неизвјесности, снажно је оптеретио ментално здравље и добробит готово па свих грађана, уз све већу преваленцију психосоцијалних ризика повезаних с радом и веће стопе тјескобе и депресије.
Колико је ментално здравље важно говоре и научна истраживања која су показала да су ментални проблеми чешћи узрок оболијевања и прераног умирања него физичке болести, поручује Ђаковићева и додаје да је једно сигурно – без стреса нема ни одређених физичких обољења.
Према статистичким подацима, тешкоће менталног здравља су на трећем мјесту иза кардиоваскуларних болести, па је важно посветити се овој теми, како превенцији тако и лијечењу.
Ђаковићева наводи да су у данашњем времену сви постали удаљенији једни од других, а усљед темпа који је наметнут људи постају затворенији, усамљенији, проблеме рјешавају сами, па тјескоба усљед комплетне ситуације само расте.
„Зато је важно причати о менталном здрављу поготово у друштву, разговарати са блиским људима или са особом која је адекватно обучена за то јер када подијелимо неки проблем, он се аутоматски уполови“, нагласила је Ђаковићева.
Ментално здравље је темељ доброг живота, ефикасног функционисања индивидуе како у приватном, тако и у пословном окружењу.
ПОРОДИЧНО НАСИЉЕ ПОРАСЛО ТОКОМ ПАНДЕМИЈЕ
Ђаковићева наводи да је породично насиље у БиХ у току пандемије порасло за чак 20 одсто што је, негдје, и очекивано јер дуготарајан стрес, губитак посла, брига око финансијске будућности довела и до првих облика насилног понашања у породицама у којим се насиље раније није дешавало.
„Дневна рутина људи је била измијењена, проблеми који су кроз нормалну свакодневницу били прикривени извукли су се на површину у току изолације. У многим породицама су постојали потиснути конфликти који ескалирају у овим временима усљед додатне пресије“, објашњава Ђаковићева и додаје да су реакције чланова породице директно повезане са перцепцијом болести свог члана.
Она истиче да ако се примијети нека промјена код неког члана породице треба потражити помоћ или посавјетовати се како поступити у том тренутку.
Ћаковићева оцјењује да је породица увијек кључна у рјешавању проблема јер је она стуб здравог друштва и здравља појединца.
