Овај крхки цвијет бијеле боје симболизује наду и утјеху, а у народу се вјерује да тамо гдје висибаба никне, зима губи своју моћ. Занимљиво је да оне не привлаче инсекте мирисом, већ специфичном топлотом коју емитују, што је ријеткост у биљном свијету.
Иако дјелују њежно, висибабе су отровне за људе и животиње, јер садрже алкалоиде који их штите од гладних глодара током ране сезоне. У медицини се састојак галантамин, изолован управо из њих, користи у истраживањима за лијечење симптома Алцхајмерове болести. Према старим легендама, висибабе су настале од пахуља снијега којима је анђео удахнуо живот како би утјешио прве људе.
Због претјераног брања, многе врсте су данас строго заштићене законом, па их је најбоље посматрати у њиховом природном станишту. Оне су такође симбол чедности и скромности, јер увијек „стидљиво“ гледају ка земљи, чувајући свој полен од влаге. Занимљиво је и то да висибабе могу преживјети екстремне минусе тако што привремено дехидрирају, а затим се поново усправе чим гране прво сунце.
