Злочин који и даље опомиње: 34 године од убиства породице Олујић

176
Фото: Агенције | Породица Олујић прије ратних дешавања деведесетих

Убиство четворочлане породице Олујић у Церни код Жупање прије 34 године, које су извршили припадници ХОС-а, спада у најмонструозније ликвидације породица у рату деведесетих година, саопштио је Документационо-информациони центар „Веритас“.

КЉУЧНЕ ИНФОРМАЦИЈЕ

  • Навршиле су се 34 године од убиства четворочлане породице Олујић у Церни код Жупање.
  • Убијени су Радомир (38), Аница (37), Милена (16) и Марко (13).
  • Злочин су починили припадници ХОС-а, по наредби команданта Томислава Мадија.
  • Жртве су били цивили, иако је нападачима речено да иду „на четнике“.
  • Чланови породице убијени су ватреним оружјем у својој кући, након чега је извршена пљачка.
  • Оптужница је подигнута тек 2006. године, више од деценије након злочина.
  • Жупанијски суд у Вуковару 2009. осудио је починиоце на укупно 57 година затвора.
  • Документационо-информациони центар „Веритас“ овај случај сврстава међу најмонструозније ликвидације породица у ратовима деведесетих.

У саопштењу се наводи да су се навршиле 34 године од злочина у којем су убијени Радомир Олујић (38), његова супруга Аница (37) и њихова дјеца Милена (16) и Марко (13).

Свиреп злочин над цивилном породицом

Злочинцима је, како објашњавају у „Веритасу“, командовао Томислав Мади, који је у школи у Комлетинцима издао наредбу припадницима извиђачко-диверзантске чете ХОС-а Мариу Јурићу, Зорану Поштићу, Давору Лазићу и особи с надимком Босанац да „оду у Церну и побију четнике“, иако је знао да је ријеч о цивилима.

Наредио им је и да минирају кућу Олујића, дао им оружје и припаднику те јединице ХОС-а Мири Старчевићу издао наредбу да их одвезе у Церну и покаже им гдје је кућа породице.

Брутална ликвидација и пљачка

– Јурић, Поштић, Лазић и Босанац су ушли у кућу и из ватреног оружја испалили више метака у чланове породице Олујић. Десет пројектила погодило је Радомира, шест Аницу, а по 11 њихову малољетну дјецу Милену и Марка, због чега су сви преминули на лицу мјеста – наводе из „Веритаса“.

Према њиховим ријечима, убице су из куће опљачкале накит, 1.500 тадашњих њемачких марака и ловачку пушку, а након ликвидације покушале су минирати дом Олујића, али у томе нису успјеле због нестручног руковања експлозивом.

Са украденим стварима вратили су се у Комлетинце, гдје су плијен предали Мадију.

Суђење и изречене казне

Како истичу у „Веритасу“, оптужница за овај злочин подигнута је тек 29. децембра 2006. године.

Правоснажном пресудом Жупанијског суда у Вуковару из марта 2009. године убице су осуђене на укупно 57 година затвора. Мади је осуђен на 15 година, Јурић на 12, Поштић и Лазић на по седам, а Старчевић на осам година затвора.

Контекст дјеловања ХОС-а

Подсјећајући да су починиоци били припадници ХОС-а, у „Веритасу“ наводе да је та паравојна формација, коју је 1991. основала Хрватска странка права, 1992. године интегрисана у Хрватску војску.

– Званичне ознаке ХОС-а су исте оне које су носиле усташе за вријеме Павелићеве Независне Државе Хрватске, а које се и данас јавно истичу широм Хрватске – наводи се у саопштењу.

Један од најтежих злочина над породицама

Из „Веритаса“ наглашавају да убиство породице Олујић представља један од најмонструознијих злочина над цивилима у рату деведесетих година и подсјећају да то није усамљен случај.

Као примјере наводе ликвидацију четворочлане породице Козбашић у новембру 1991. године, трочлане породице Зец у Загребу у децембру исте године, четворочлане породице Ченгић у Ервенику код Книна у јануару 1992, као и убиство четворочлане породице Радосављевић у Дарувару у фебруару 1992. године.