Један од највећих српских пјесника Васко Попа /1922-1991/, члан Српске академије наука и уметности и најпревођенији српски поета у другој половини 20. вијека, рођен је 29. јуна 1922. године.
Називан је језичким чудотворцем и посљедњим великим оригиналним пјесником.
Попа је написао збирке пјесама: „Кора“, „Непочин-поље“, „Споредно небо“, „Усправна земља“, „Вучја со“, „Живо месо“, „Кућа насред друма“ и „Рез“.
Чувене су и његове антологије народних умотворина „Од злата јабука“ и поетског хумора „Урнебесник“.
Попа је рођен у Гребенцу, код Беле Цркве, као Василе Попа. По етничком поријеклу био је Румун.
Основну школу и гимназију завршио је у Вршцу. Послије тога, уписао је Филозофски факултет у Београду. Студије наставља у Букурешту и Бечу.
За вријеме Другог свјетског рата био је затворен у њемачком концентрационом логору у Зрењанину /тадашњем Бечкереку/.
Након завршетка рата, Попа је 1949. године дипломирао на романској групи Филозофског факултета у Београду.
Прве пјесме објављује у листовима „Књижевне новине“ и „Борба“. Попина прва збирка пјесама „Кора“, уз „87 песама“ Миодрага Павловића, сматра се почетком српске послијератне модерне поезије.
Та књига покренула је расправе књижевне јавности и оставила велики утицај на млађе нараштаје пјесника.
Слагањем усменог насљеђа, игара и загонетки, Попа је створио посебан пјеснички језик модерне српске поезије.
Васко Попа је један од најпревођенијих српских пјесника, а и сам је преводио са француског језика.
У Вршцу је основао Књижевну општину Вршац и покренуо необичну библиотеку на дописницама, названу „Слободно лишће“.
Умро је у Београду и сахрањен у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу.
Послије смрти Васка Попе, у његовој заоставштини пронађена је недовршена књига пјесама „Гвоздени сад“, затим незавршена цјелина „Лепа варош В“, као и круг од пет пјесама под заједничким насловом „Луди Лала“.
Васко Попа је први добитник Бранкове награде за поезију, установљене у Сремским Карловцима у спомен на Бранка Радичевића.
Добитник је Змајеве награде, Аустријске државне награде за европску књижевност, награде за поезију „Бранко Миљковић“, те књижевне награде „Скендер Куленовић“.
Њему у част установљена је Награда „Васко Попа“.
