Миленко Јевђевић, књижевник из Бањалуке, синоћ је пред бројном публиком у Сокоцу, промовисао нову збирку пјесама „Зрно кремена“, која садржи родољубиве, завичајне и љубавне пјесме, сабране у протеклих 15 година ауторовог рада.
Овом културном догађају који је уприличен у просторијама Народне библиотеке Соколац присуствовао је већи број љубитеља лијепе писане ријечи какве има Миленко Јевђевић, као и бројни његови познаници из приватног живота.
- На Романији сам веома често. Сви моји путеви од дјетињства па надаље, водили су преко Романије, пошто сам родом из Рогатице. Једно вријеме сам као официр, службовао овдје у Сокоцу, тако да и овдје имам много пријатеља. Част ми је и задовољство што могу да промовишем и овдашњој читалачкој публици представим моју збирку пјесама „Зрно кремена“. Књига се састоји од пет пјесничких циклуса. Први циклус је родољубива поезија, затим завичајна и три циклуса који су различити прелази у најширем смислу љубавне поезије. Ту се закрилило између корица ове књиге 60 пјесама и то је оно нешто што се скупило у посљедњих петнаестак година мог писања – појаснио је Јевђевић.
Према његовим ријечима, назив „Зрно кремена“ је нешто што највјерније осликава све оне пјесме које станују у овој збирци.
- Зрно је симбол обнављања живота, увјерљив доказ да из тог малог ситног „створа“ може да никне живот, али не само живот него да се обнови све, па и слобода ако се не дај Боже изгуби. Да се обнови једно друштво, достојанство, па и сам човјек. Кремен је сам по себи симбол искричавости, тврдоће, постојаности – истакао је он.
Како каже аутор, све су му пјесме подједнако драге, али ако би морао неке да издвоји, то би биле оне у којима се спомиње Романија.
- У дјетињству сам слушао приче како су Романијци и Гласинчани изузетни људи и стасом и достојанством и чашћу. Све то је остало некако у мојој подсвјести, тако да сам са задовољством пролазио овим крајем, службовао и веома ме радује што сам у прилици да промовишем свој књижевни опус овдје у Сокоцу – додао је Јевђевић.
Он је подсјетио да је као и већина пјесника, почео да пише у раној младости, у средњошколским данима када није било мобилних телефона и средстава комуникације.
- Са четрнаест година сам отишао далеко од родног краја у интернат Војне гимназије и једина веза са завичајем, драгим људима и школским друговима је била преко писама. Морам и да признам да у тим неким крајевима кроз које сам пролазио, становали су „дивни дјевојачки увојци“ па смо и њима писали писма. Трудили смо се да та писма, не само својим садржајем него и рукописом буду лијепа. Најљепше писмо је писмо у пјесми и тако сам почео да пишем пјесме. Добио сам те прве неопходне похвале од мојих професора српског језика и књижевности. Волио сам да читам. Просто, нађете своје идоле међу пјесницима – присјетио се Јевђевић.
О збирци су говорили књижевник Слободан Ковачевић и млади професор мастер Душан Пејић, виши асистент на Филозофском факултету на Палама, који је и један од рецензената најновијег књижевног дјела Миленка Јевђевића.
- У питању је Јевђевићева пета књига генерално, а четврта књига поезије. Према мом, али и мишљењу осталих књижевних критичара и рецезената који су се овом књигом бавили, ријеч је о ауторовој најуспјелијој књизи до сад у којој је показао пјесничку зрелост каква се ријетко виђа. Ријеч је о пјеснику чије је име на књижевном небу Републике Српске и српства уопште, одавно познато. Сабрано је 60 пјесама, што значи да се ради о једној прилично обимној збирци. Пјесме говоре о различитим темама и доста су разноврсне у погледу мотива којима се баве, као и форме у којој су настале. Тематски, ријеч је о пјесмама које са једне стране говоре о ратничком позиву и судбини ратника и витезова, како у рату, тако и послије рата. Други аспект јесте завичајна поезија, а трећи који уједно и запрема половину збирке јесте љубавна поезија и то је она чиста лирика – нагласио је мастер Пејић.
Организатор промоције била је Народна библиотека Соколац. Директор Божица Јанковић је истакла да ово није први пут да Јевђевић гостује у овој библиотеци, гдје је и раније промовисао свој књижевни рад.
- Ми смо изузетно задовољни посјетом и интересовањем за ову књигу. Књига ће бити доступна у нашој библиотеци, тако да наши чланови исту могу узети на читање – поручила је Јанковићева.
Миленко Јевђевић је у Београду завршио Војну гимназију, Војну академију и Генералштабну школу са највишим оцјенама. Обављао је изузетно значајне командне дужности у ЈНА, војскама Југославије и Републике Српске. Носилац је ордена Карађорђеве звијезде и има чин пуковника. Отац је четири кћерке и до сада је објавио четири књиге поезије и једну књигу приповиједака.
