КАД ПЈЕСМА ПОСТАНЕ ЧОВЈЕК

227

Припремила: Ивана Мојсиловић

Одласком Халида Бешлића изгубили смо више од пјевача.
У времену које све чешће заборавља топлину, мјеру и једноставност, његов живот и дјело подсјећају нас да се истинска величина не гради од славе, већ од тихе постојаности која не тражи свједоке.

Нисам рођена подно Романије, али Халидов глас ме научио шта значи припадати мјесту и људима.

Халид Бешлић није био само пјевач; био је мост између епоха. Између оне Босне која је вјеровала у ред, рад и поштење, и данашњег свијета у којем те ријечи све рјеђе имају тежину.У времену када се смисао често мјери успјехом, Халид је показивао да човјек вриједи онолико колико је спреман дати другоме.

Његове пјесме су живот преточен у мелодију: људи из кафана, војници с одсуства, мајке које чекају синове, љубави које не престају ни кад све друго утихне.
Он је знао отпјевати оно што обичан човјек носи у себи, али не умије изговорити.

Његова биографија била је народ: честит, скроман и непоколебљив у увјерењу да доброта није слабост, него највиши облик снаге.
У свијету који све чешће слави брзину, успјех и пролазну славу, Халид је подсјећао да је највећа вриједност остати човјек.

И док колоне људи стоје у тишини, док се хиљаде обичних лица стапају у једно заједничко “хвала”, јасно је да свједочимо нечему већем од популарности.
То није само испраћај пјевача, то је признање животу који је био чист, скроман и истинит.

Феномен Халида Бешлића није мјерљив бројевима, већ љубављу коју је пробудио, повјерењем које је оставио и сузама које га прате до вјечности.

Као професорица, вјерујем да свака генерација мора имати своје примјере који показују да добротом не губиш него остајеш запамћен. Халид је то показао животом, а људи који га данас испраћају потврђују: вриједности још постоје, само чекају да их препознамо.

Зато, кад кажемо „феномен звани Халид Бешлић“, не мислимо само на музику.
Мислимо на оно што је у нама још живо и топло, на подсјетник да племенитост и несебично давање нису прошлост него нада, и да док год се сјећамо таквих људи, нисмо изгубили мјеру човјечности.