Европској унији биће потребно најмање још годину дана да одлучи како ће примијенити своје ново дигитално законодавство на ChatGPT, показује анализа Политика.
Коришћење овог алата вјештачке интелигенције у Европи нагло расте, а компанија ОпенАИ овог је мјесеца објавила да је ChatGPT достигао важан праг за регулаторни надзор – више од 120 милиона корисника мјесечно користи његову функцију претраживања.
Међутим, Европска комисија још није одлучила како тачно да примијени Закон о дигиталним услугама (ДСА) на ChatGPT, који би требало да обезбиједи да велике интернет платформе смање своје ризике. Одлука се очекује тек средином 2026. године, потврдио је високи званичник Комисије, пише Индекс.
ChatGPT изван домашаја постојећих дефиниција
Ова ситуација постаје својеврсни тест способности ЕУ да се носи са ризицима које доносе велики језички модели – технологије које постају једнако свакодневне као интернет претраживачи. Међутим, ДСА је написан прије него што је ChatGPT уопште постао широко коришћен, па његови појмови не обухватају јасно цхатботове, што Брисел доводи у ризик да поново закасни са реакцијом.
ОпенАИ је недавно признао да око 1,2 милиона корисника недјељно води разговоре с ChatGPT-ом који „упућују на суицидалне намјере“, додајући да „у ријетким случајевима модел не реагује онако како би требало у осјетљивим ситуацијама“.
– За индустрију навикнуту на добровољне АИ стандарде, ДСА-ов обавезни режим детаљне провере биће хладан туш. ОпенАИ ће морати значајно да подигне љествицу и неће моћи само да копира оно што тренутно ради – изјавио је Матијас Вермејлен, директор бриселске консултантске агенције „АWО“.
Компанија није коментарисала те наводе, већ је упутила на своје интернет странице о усклађености с ДСА-ом, напомињући да се број од 120 милиона односи само на кориснике функције претраживања, а не на цијели сервис.
Под надзором и ДСА-а и Закона о вјештачкој интелигенцији
ChatGPT већ подлеже Закону о вјештачкој интелигенцији (AI Act), према којем од августа мора да процијени и ублажи ризике, а може бити кажњен са до 15 милиона евра ако то не учини. Међутим, број корисника сада га сврстава међу велике интернет платформе које према ДСА-у имају више од 45 милиона мјесечних корисника – што значи и могућност казне до 6 посто глобалног годишњег прихода.
Питање је, међутим, како ће Комисија класификовати ChatGPT– као претраживач, платформу или дигиталну услугу – јер од тога зависи које ће му се обавезе наметнути. Ако буде сврстан као претраживач, могао би избјећи неке захтјеве, попут обавезе омогућавања корисницима да пријаве и уклањају садржај.
Ако одлука буде донијета средином 2026. године, ДСА обавезе би за ОпенАИ ступиле на снагу крајем наредне године. Компанија би тада морала да достави опсежан извјештај о процени ризика, укључујући могуће утицаје на изборе, јавно здравље и основна права.
Судар два закона
За сада остаје нејасно како ће се ДСА и „AI Act“ преклапати. „AI Act“ категоризује моделе према ризику – од неприхватљивог до минималног – док ДСА захтијева да велике платформе процјењују „системске ризике“ попут дезинформација, утицаја на изборе и јавно здравље.
Према правницима, то преклапање није савршено.
– Неки ризици, попут дезинформација и деепфаке садржаја, потпадају под ДСА, док ће други – као што је коришћење ChatGPT-а у процесима запошљавања – остати у оквиру AI Act-а – објашњава Жоао Педро Кинтајш, професор права информација на Универзитету у Амстердаму.
Он упозорава да би због тога могло доћи до „регулаторних рупа“ у процјени ризика, али и до могућности да ОпенАИ искористи „сигурносни заклон“ (safe harbor) – одредбу према којој платформе нису одговорне за садржај који на њима објављују корисници.
Како сада ствари стоје, Брисел још није пронашао начин да своју амбициозну дигиталну регулативу усклади с развојем технологије која ју је већ надмашила.
