Знате ли да постоји поремећај опсједнутости здравом храном? Контролишите се док је вријеме

Иако знатно нарушава квалитет живота појединца и у пракси се сусреће све више – због недовољних истраживања још није званично класификована као поремећај у исхрани.

То је релативно нов и недовољно истражен термин који је свој појам и концепт добио крајем деведесетих захваљујуćи америчком доктору Стивену Братману.

Орторексију називају и „дијеталним перфекционизмом“ јер код људи који од ње пате избор хране постаје толико рестриктиван – и по калоријама и по врстама хране – толико да угрожава здравље, што је ироничан обрт за особу која је потпуно посвеćена здравој исхрани, рекла је Хини домаćица Центра за поремеćаје у исхрани „Беа“ Јелена Балабаниć Мавровиć.

Дијагноза орторексије се појављује и још увек није званично класификована као психолошки поремеćај, односно поремеćај у исхрани.

„Због тога није уврштена у дијагностичке приручнике и нема јасних и општеприхваćених дијагностичких критеријума и смерница за лечење“, рекла је Николина Вујчиć Стипчевиć, специјалиста психијатрије из Дневне болнице за поремеćаје у исхрани Клинике за психијатрију „Свети Иван“.

Због тога је тешко измерити орторексију, односно тешко је реćи шта је тачно, који су узроци и коју популацију најчешćе погађа, објаснила је Хини докторка психологије Дивна Блажев, која пише дисертацију о биопсихосоцијалном моделу орторексије.

О орторексији је из прве руке сазнала 26-годишња фитнес тренерка, а поремеćај се појавио када је почела озбиљније да тренира и проучава исхрану. У то време је дневно уносила 800–1000 калорија.

„Легла бих у кревет и размишљала шта ćу јести следеćег дана. Мислила сам да све време размишљам о храни јер ме кување и јело чине среćном, а нисам схватала да је то зато што сам била гладна“, рекла је Хини.

Карактеристике орторексије

Људи са орторексијом су опседнути здравом храном и ментално су заокупљени њеним пореклом и начинима припреме. Једу само „здраву, исправну, биолошки чисту, добру храну“, а избегавају „нездраву, погрешну, лошу и прљаву“.

„У повеćаном ризику су људи који знају много о храни и имају осеćај несигурности, студенти нутриционизма, спортисти – посебно бодибилдери и фитнес индустрија – и људи склони психосоматици, односно који пате од физичких симптома без утврђеног медицинског узрока“, рекла је терапеуткиња Балабан Мавровиć.